Abstract
Rad je posvećen proveri validnosti predikcije školskog postignuća dece različitog socio-ekonomskog statusa putem procene kognitivnih sposobnosti Testom zrelosti za školu (TZŠ). Ispitano je 142 dece podeljene u tri grupe: grupu dece romskog porekla (46 ispitanika) i dve grupe dece ne-romskog porekla – iz porodica sa niskim socio-ekonomskim statusom (48) i iz porodica sa prosečnim socio-ekonomskim statusom (48). Rezultati su pokazali da test u celini i svi suptestovi TZŠ imaju umerene pozitivne korelacije (većina je u rasponu od 0.45 do 0.50) sa školskim uspehom i ocenama iz Srpskog jezika i Matematike. Ispitivanje povezanosti sa učiteljskom procenom različitih konativnih faktora pokazuje da su suptestovi TZŠ u najvećoj meri povezani sa procenom samopouzdanja, zainteresovanosti i radnih navika deteta. Najniže korelacije su sa procenom discipline, prihvaćenosti deteta i stavom deteta prema školi. Primenom Multiple regresione analize dobija se rezultat koji ukazuje da su dva suptesta TZŠ – Informisanost i Slaganje kocaka – značajni prediktori školskog uspeha, ali da se kao značajni prediktori pojavljuju i pripadnost grupi i socio-ekonomski status.
Highlights
Vek nakon Binea i prvog testa za ispitivanje spremnosti dece za polazak u školu mnogi autori i dalje smatraju da je smisao razvoja i usavršavanja testova kognitivnih sposobnosti ostao isti: predvideti školski uspeh ili neuspeh ispitivanog deteta
Povratak poverenja u ciljeve ispitivanja i prihvatanje naprednijih procedura ispitivanja mora se ostvarivati kroz demonstriranje korisnosti tih procedura i pomoću jasno definisanih garancija da one neće biti upotrebljavane na štetu ispitivane dece (Tovilović i Baucal, 2007)
U tabeli 1 su prikazane aritmetičke sredine i standardne devijacije za pojedinačne varijable školskog postignuća ispitivane dece, kao i učiteljske procene konativnog funkcionisanja za sve tri grupe
Summary
Test zrelosti za školu (TZŠ; Novović i sar., 2007) se sastoji od 5 suptestova. Informisanost predstavlja test praktičnog znanja i socijalne prilagođenosti (npr: „Zašto treba prati ruke pre jela?“). Vizuelna memorija je test namenjen proceni sposobnosti pamćenja i pažnje. Slaganje kocaka je test namenjen proceni sposobnosti vizuo-motorne koordinacije, perceptivne organizacije i planiranja. Šifra je test kojima se procenjuju sposobnosti vizuo-motorne koordinacije, učenja iz iskustva i koncentracije. Vizuelni rečnik predstavlja test lingvističke kompetencije i predstavlja opcioni test namenjen socijalno depriviranoj i deci čiji maternji jezik nije srpski. Vizuelni rečnik nije korišćen prilikom analize podataka u ovom radu
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
