Pojam i predmet prava plodouživanja Prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije

Danica Popov

doi:10.5937/zrpfns51-16279

Abstract

Usufruct is the right of using and taking the fruits of something belonging to another. It was understood to be given for the life of the receiver the usufructuary, unless of shorter period was expressed, and then it was to be restored to the owner in the good condition as when it was given except for ordinary wear and tear In this paper, the author points some legal solutions pertaining to the institute of usufruct as envisaged in the Draft Civil Code, and in the Draft Code on Property and other Rights. This institute in the Republic of Serbia positive Law has not been comprehensively regulated yet, but in the most of cases we still apply the legal provisions contained in the Serbian Civil Code of 1884. For the first time in modern legal history in Serbia, usufruct is completely regulated in the Draft Civil Code, in about 42 articles and in the 43 articles in the Draft Code on Property and another Rights. In addition, the author s focus is on the object of usufruct. Providing that both Drafts will be adopted, the Serbian legislation will obtain a modern institute of usufruct.

Highlights

It was understood to be given for the life of the receiver the usufructuary, unless of shorter period was expressed, and it was to be restored to the owner in the good condition as when it was given except for ordinary wear and tear
The author points some legal solutions pertaining to the institute of usufruct as envisaged in the Draft Civil Code, and in the Draft Code on Property and other Rights
This institute in the Republic of Serbia positive Law has not been comprehensively regulated yet, but in the most of cases we still apply the legal provisions contained in the Serbian Civil Code of 1884

Summary

ПОЈАМ ПРАВА ПЛОДОУЖИВАЊА

Плодоуживање (ususfructus) је стварно право које овлашћује плодоуживаоца на свеобухватну употребу и убирање плодова са туђе ствари, без права захватања супстанције послужног добра[2]. Српски Нацрт само по обиму заузима посебан положај: Са 682 члана он је далеко обухватнији од хрватског Закона о власништву и другим стварним правима са непуних 400 чланова и слованачког Закона са непуних 300 чланова“21 За потребе овог рада позива ћемо се на поменуте законе донете у Хрватској и Словенији, али и на коди фикацију стварног права у Републици Српској која је извршена 2008 године ,22 и вршити поређење са Нацртом Законика о својини и другим стварним правима Републике Србије. За разлику од ове дефиниције, појам плодуживања у Нацрту Законика о својини и другим стварним правима (у даљем тесту Нацрт ЗСДСП) је непотребно искомпликован тиме што се у појму наводи: „Право плодоуживања је право лица да, као добар домаћин односно привредник, потпуно искоришћава туђу непотрошну ствар, односно преносиво право (послужно добро) искључујући имаоца послужног добра из његовог искоришћавања, не мењајући послужно добро и његову намену“.23. Дефиниција би по нама требало да гласи, плодоуживање је право лица да потпуно искоришћава туђу непотрошну ствар или преносива права (по служно добро) не мењајући супстанцију послужног добра

ПРЕДМЕТ ПРАВА ПЛОДОУЖИВАЊА

НЕПРАВО ПЛОДОУЖИВАЊЕ

ПРАВО ПЛОДОУЖИВАОЦА НА ПЛОДОВИМА КОЈЕ ДАЈЕ ПОСЛУЖНО ДОБРО

ТРАЈАЊЕ ПЛОДОУЖИВАЊА