Pedagoški aspekti primene koncepta ishoda učenja u visokoškolskoj nastavi

Abstract

U radu se razmatra problematika definisanja, planiranja i upotrebe ishoda učenja u visokoškolskoj nastavi, kao jednog o ključnih aspekata nastavnog rada. Koncept ishoda učenja posebno je aktuelizovan Bolonjskim procesom i predstavlja značajan alat za planiranje nastavnog rada i kreiranje kurikuluma kao i za prepoznavanje stečenih znanja i veština studenata. Analizirani su relevantni dokumenti u okviru reforme visokog obrazovanja kojima se ističe značaj ishoda učenja za usaglašavanje različitih sistema visokog obrazovanja u okviru Evrope. Akcenat je stavljen na pedagoške implikacije upotrebe ishoda učenja i na njihov značaj za nastavni rad, posebno iz perspektive pristupa usmerenog na studenta. Dat je prikaz konkretnih uputstava i smernica za kreiranje i definisanje ishoda učenja. Prikazana je SOLO taksonomija kao jedna od značajnijih taksonomija za pisanje ishoda učenja u visokom obrazovanju i za procenjivanje usvojenih znanja i veština studenata. Rezultati ukazuju na to da ishodi učenja predstavljaju konstrukt koji omogućava nastavnicima efikasno planiranje i organizovanje nastave, kao i procenjivanje stečenog znanja i kompetencija studenata. Sa druge strane, studentima omogućava mobilnost na druge univerzitete, priznavanje stečenih kvalifikacija, priznavanje prethodnog učenja i dr. Zaključuje se da adekvatna implementacija ishoda učenja u nastavnu praksu, studijske programe i predmete u značajnoj meri utiče na kvalitet obrazovanja.