Abstract
In 2002 Hungary transposed the Directive 1999/44/EC on certain aspects of sale of consumer goods and associated guarantees, by amending the Civil code of 1959, rather than integrating the rules of the Directive into the then-effective Law on the Protection of Consumers of 1997. Such an approach reveals some advantages if compared to the Serbian law. Namely, in Serbia the former Law on the Protection of Consumers of 2010 introduced special rules pertaining to conformity and guarantees in consumer sales contracts. Consequently, the need arose to limit their scope of application from the general rules of the Law on Obligations of 1978 on the conformity and guarantees. By the transposition of the rules of Directive into the Hungarian Civil code a unique set of rules on conformity and guarantees has been created that has a general scope of application. While they are applicable to all contracts, the number of special rules applicable only to consumer sales contract is in fact relatively small. Furthermore, Hungarian law provides an example of coordinated functioning of commercial and obligatory guarantees. Commercial guarantee is, like conformity, regulated uniformly in the Civil code, applicable to both consumer and non-consumer contracts. Apart from commercial guarantees, there are several obligatory guarantees in Hungarian law introduced by decrees of the government, whereby their scope of application is clear. In contrast, the legal nature and scope of application of guarantee under the Law on Obligations in Serbia became vague after the adoption of the former Law on the Protection of Consumers of 2010, which introduced commercial guarantees in consumer sale contracts. This is also one of the negative implications of the transposition of Directive 1999/44/EC into the Law on the Protection of Consumers, instead of incorporating them into the rules of general contract law. The main legislative approach adopted in the former Hungarian Civil Code has not been changed in the new Code from 2013 either: conformity and guarantee remain regulated by the general rules of contract law. Obligatory guarantees introduced by decrees of the government also remain in force. A significant novelty in the new Code is the introduction of a direct liability of the produced or consumer goods, a legislative possibility offered by Directive 1999/44/EC.
Highlights
Међутим, грешка у инсталацији или мон тажи производа коју је извршио купац резултат недостатка у упутству које је уз производ обезбедио продавац, такав случај ће се према општим прави лима уговорног права такође тумачити као грешка у извршењу уговора, те није потребно ни овај случај посебно уредити међу правилима о одговорности за материјалне недостатке испуњења.[61]
Потро шач не губи своја права по основу недостатка чак ни онда ако је произвођача обавестио након протека рока од два месеца, али је тада дужан да му надок нади штету проистеклу прекорачењем рока за обавештавање.[81] Произвођач одговара за материјални недостатак производа у преклузивном року од две године од дана његовог пуштања у промет.[82] Како произвођач и потрошач нису у уговорном односу, као дан почетка рока не може се узети дан изврше ња уговора, као у случају одговорности продавца за материјалне недостатке испуњења.[83] Под тренутком пуштања у промет сматра се тренутак када је производ изашао из сфере контроле произвођача, а не када је ту врсту про извода уопште пласирао на тржиште.[84] Напослетку, Законик прописује да се у случају промене титулара права својине на производу, права по основу недостатка у производу према произвођачу остварује нови власник.[85] Мада то Законик изричито не прописује, али из примене ових одредаба на потро шачки контекст произилази да и нови власник мора да се квалификује као потрошач.[86]
Једино исправним се чини закључак да се у потрошачком контексту примењују одредбе Закона о заштити потрошача о саобразности, док ван потрошачког контексту одредбе Закона о облига ционим односима о одговорности за материјалне недостатке испуњења.[95] Примена правила ЗОО на питања која нису уређена у ЗЗП, могућа је под условом да се њима не умањује степен заштите права који потрошач има према ЗЗП.[96] Јединствени режим правила о одговорности за материјалне недостатке испуњења, који би се примењивао у потрошачком контексту и ван њега, какав постоји у мађарском праву, или макар темељније усклађи вање регулативе у ЗЗП са правилима ЗОО, решио би проблем одређивања домена примене ова два института.
Summary
Међутим, грешка у инсталацији или мон тажи производа коју је извршио купац резултат недостатка у упутству које је уз производ обезбедио продавац, такав случај ће се према општим прави лима уговорног права такође тумачити као грешка у извршењу уговора, те није потребно ни овај случај посебно уредити међу правилима о одговорности за материјалне недостатке испуњења.[61]
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have