Origins of misapprehension concerning the purpose of the foreign currency clause

Boris Begovic,Nikola Ilic

doi:10.5937/analipfb1702026b

Abstract

The paper identifies a widespread misapprehension concerning the purpose of the foreign currency clause and analyses the various possible reasons behind that misapprehension. The omnipresent dilemmas in domestic legal theory regarding the legal principle of monetary nominalism and valoristic doctrine are deliberated in the first part of the paper. The second part deals with the wider macroeconomic context in which the legislator enabled contractual arrangements containing foreign currency clauses, thus providing a comprehensive explanation as to the origins of factual errors, and thereby misinterpretation and misunderstanding of the law.

Highlights

Никола Илић**У раду се указује на широко распрострањену заблуду о сврси валутне клаузуле и анализирају могући разлози њеног настанка
The paper identifies a widespread misapprehension concerning the purpose of the foreign currency clause and analyses the various possible reasons behind that misapprehension
The omnipresent dilemmas in domestic legal theory regarding the legal principle of monetary nominalism and valoristic doctrine are deliberated in the first part of the paper

Summary

Никола Илић**

У раду се указује на широко распрострањену заблуду о сврси валутне клаузуле и анализирају могући разлози њеног настанка. Домаћа банка која је на тржишту капитала позајмила 500.000 евра или су јој толики депозити, и која је потом тај новац позајмила кориснику кредита уз уговорену валутну клаузулу, потпуно је индиферентна према инфлацији у Србији, то јест према промени куповне моћи динара, исказане индексом потрошачких цена, што значи и према динарској вредности свог пласмана. Чак и уколико се претпостави, супротно доказаном, да је сврха валутне клаузуле да заштити банку (повериоца) од ризика куповне моћи, валутна клаузула то не би могла да оствари, осим сасвим случајно. Потребан услов за обезбеђивање заштите повериоца од ризика куповне моћи јесте да стопа инфлације у сваком тренутку мора бити једнака стопи депресијације националне валуте у односу на валуту из уговорене валутне клаузуле.[7] Независно од политике девизног курса коју примењује централна банка, што значи чак и у условима потпуно слободног формирања девизног курса, без икакве интервенције централне банке, вероватноћа да се испуни тај потребан услов блиска је нули. Беговић, „Валутна клаузула: сврха, дилеме и могући исходи“, Право и привреда, 10–12/2016, 24

МОНЕТАРНИ НОМИНАЛИЗАМ И ВАЛОРИЗАМ

Summary