Abstract
The author of this paper analyses organization and jurisdiction of courts in Bosnia and Herzegovina, starting from the Court of Bosnia and Herzegovina, municipal, cantonal, and the Supreme Court of the Federation of Bosnia and Herzegovina, general (basic, district and Supreme Court) and special courts (district commercial courts and the Higher Commercial Court) of the Republic of Srpska and basic and appellate court of Brcko District of Bosnia and Herzegovina. Making a comparison between these courts we can conclude that there are similarities between the courts of general jurisdiction in the entities and the district. As a special feature we can identify the Court of Bosnia and Herzegovina which has no appellate court nor the constitutional base for its establishment and courts of special jurisdiction in the Republic of Srpska, which do not exist in other parts of the country, but their presence is evident in the region. There is no Supreme Court of Bosnia and Herzegovina. In addition, the specificity of Bosnia and Herzegovina is its Constitutional Court, which has appellate jurisdiction that should belong to the ordinary courts and the courts of Brcko District, which examined the statutarity and legality, the functions that belong to the constitutional judiciary.
Highlights
ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕНа нивоу Босне и Херцеговне могуће је говорити о постојању два суда и то Уставног суда и Суда Босне и Херцеговине
Иако су уставни судови одвојени од редовних судова, уставотворац је направио везу између Уставног суда Босне и Херцеговине и редовних судова у Босни и Херцеговини прописавши да „Уставни суд има и апелациону надлежност над питањима по овом Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини.“5 „Овом надлежношћу Уставни суд прелази оквире основних циљева његовог постојања и тиме се сврстао у редовне судове опште надлежности.“6 С обзиром да се углавном ради о апелацијама поводом заштите људских права, Уставни суд са својом апелационом надлежношћу не одступа од савремених тенденција у развоју уставног судства.[7]
Интересантно је то да се међу надлежностима Уставног суда Босне и Херцеговине може наћи надлежност која припада редовни судовима, а то је апелациона надлежност, а да с друге стране међу надлежностима судова Дистрикта који спадају у редовне судове, можемо пронаћи надлежност која припада уставном судству, а то је контрола статутарности и законитости
Summary
На нивоу Босне и Херцеговне могуће је говорити о постојању два суда и то Уставног суда и Суда Босне и Херцеговине. Иако уставни судови се разликују од редовних судова и не спадају у њих, да би смо боље разјаснили организацију и надлежност редовних судова морамо објаснити њихов специфичан однос са Уставним судом. 1 „У Дејтонском уставу Босне и Херцеговине није предвиђена класична подјела власти. Судска власт је потпуно изостављена, осим Уставног суда Босне и Херцеговине који има друге надлежности. Суд Босне и Херцеговине основан је накнадно због чињенице да на нивоу државе није постојао суд опште надлежности, у функцији врховног суда једне државе.“ Маша Алијевић, „Улога судске власти у Босни и Херцеговини“, Анали Правног факултета Универзитета у Зеници (Анали ПФУЗ) 5/2010, 196
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
