Abstract
The content of organic carbon (C) was researched in topsoil layers (0-20 cm) in the most represented soils of forest ecosystems in central Serbia: eutric ranker, eutric cambisol and dystric cambisol. The soils were sampled during 2003, 2004 and 2010. Laboratory analyses included the soil physical and chemical properties necessary for the quantification of the soil organic carbon in organic and mineral layers. Mean values of the soil organic carbon (SOC) stores in organic horizons of the study soils varied between: 1.01?0.4 kg(C).m-2 (dystric cambisol), 0.90?0.41 kg(C).m-2 (eutric ranker) and 0.94?0.36 kg(C).m-2 (eutric cambisol). Average values of organic carbon in mineral layers (0-20 cm) ranged between: 3.83?1.70 kg(C).m-2 (dystric cambisol), 6.26?3.41 kg(C).m-2 (eutric ranker) and 4.36?1.91 kg(C).m-2 (eutric cambisol). The average value of total organic carbon stock in the study soils (both organic and mineral layers) was 5.77 kg(C).m-2. This paper addresses the methodological aspects of regional estimation of soil organic carbon content as the potential to be applied in the National Forest Inventory Program.
Highlights
This paper addresses the methodological aspects of regional estimation of soil organic carbon content as the potential to be applied in the National Forest Inventory Program
This paper is aimed at the assessment of organic carbon budget in organic and topsoil mineral layers (0-20 cm) in the most represented forest soils of central Serbia
In all three study soil types organic carbon stock increased in the mineral layer 0-20 cm with the C/N ratio widening, especially in eutric humus-siliceous soils
Summary
Проучавања су вршена у шумским екосистемима на подручју централне Ср бије. Према EUNIS класификацији (NATURA - 2000) проучавања су вршена у следећим типовима станишта: G1.69, G1.76, G1.75, G1.C3, G3.4C, G3.52, G4.6, G1.91, G1.73 и G1.A1. Изабрани су средње годишње температуре ваздуха и средња годишња количина падавина за период 1961-1990. Године за под ручја са надморском висином до 300 m износи 10,9°C. Годишње суме падавина у просеку расту са надморском висином. Подру чја са надморском висином преко 1000 m просечно имају 700-1.000 mm падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 1.500 mm. Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим количинама у топлијој половини године, изузев југозападних крајева где се највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је јуни, када у просеку падне 12-13% од укупне годишње суме падавина. Појава снежног покривача карактеристична је за хладнији део године од новембра до марта, а највећи број дана са снежним покривачем је у јануару
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
