Abstract

The lesson learned about the EU says that the Union is not a hard power organization. This fact does not diminish the value and significance of its existence. In addition, the 28 Member States still see the EU in the majority of policy areas as the best format to achieve goals as a result of joint actions rather than the pure individual actions of its members. Put it simply, the EU is stronger whole and united, rather than a mere set of its parts. At the same time, the aforementioned 28 either individually or in groups are faced with a set of common challenges, risks and threats. These motivate the EU to define common external political and security priorities. One of the basic foreign policy priorities is multilateralism in external action. For authors and decision-makers of the EU's Global Strategy, this is one of the ways to make the EU more influential in international scene, and to achieve external relations objectives that are enlisted in Article 2 of the Lisbon Treaty. In the very heart of this system is the UN and that is asserted in the text of the EU Global Strategy. Do the EU and the UN jointly have the potential for multiplication of their influence, and can they serve as a platform for achieving the goals of both organizations on the international arena, and how these relations look in the contemporary and historical retrospective are all the main subject and content of this article.

Highlights

  • Само Европска комисија обезбеђује више од 1,35 милијарди долара подршке различитим програмима и пројектима Уједињене нације (УН).[31]

  • Односе се на бројне теме као што су трансрегионалне претње, неширење оружја за масовно уништење, превенција конфликата, изградња мира и изградња капацитета у сврху припремљености за реаговање на кризне ситуације

  • The lesson learned about the EU says that the Union is not a hard power organization

Read more

Summary

ЕВРОПСКА УНИЈА И ГЛАВА VIII ПОВЕЉЕ УH

Прво и основно питање које се поставља јесте да ли се ЕУ може сматрати регионалном организацијом у смислу чл. 52 и 53 Главе VIII Повеље УН. Као организација које Савет безбедности може овластити да изврше конкретну принудну акцију[7] како би се применила одлука (резолуција) донета у контексту Главе VII8 Повеље УН и. 3. као организација које могу деловати са циљем мирног решавања спорова, нарочито у споровима локалног карактера или уз мандат Савета безбедности УН.[9]. Када је реч о прва два вида деловања, илустративан је пример НАТО и ЕУ, као две организације европске безбедности. Опет због питања правног наслеђа, ЗЕУ, према мишљењу појединих аутора[14], није представљала регионални аранжман у смислу Главе VIII већ је основана, као и НАТО или Варшавски уговор, на основу члана 51, којим се гарантује право на самоодбрану.[15]. У случају Либије се показало да када ни НАТО ни ЕУ нису заинтересовани или нису у могућности да делују, могу деловати поједине чланице те две организације, истина, на основу мандата Савета безбедности УН. Само Европска комисија обезбеђује више од 1,35 милијарди долара подршке различитим програмима и пројектима УН.[31]

САРАДЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА У МИРНОМ РЕШАВАЊУ СПОРОВА
Турска – Грчка
Спор између Словеније и Хрватске
ЗАКЉУЧАК
Summary
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call