Abstract
The problems of relations of authority and power, authority and violence, authority and security in today's world point to the need to continually write about and discuss the authority. The paper proceeds from the ontological understanding of authority as a voluntary activity that is done because the actor believes the other person will watch their activity with approval. After that the results of research on the relationship of authority and obedience are problematized, and the question is raised about reasons for rejecting obedience. The difference of internal and external authorities is introduced and then analysed the emergence and development of the internal authority according to psychoanalytic theories. It turns out that the internal authority is attached to the inner true being of man and is based on caring for other people. Development of internal authority can set us free of coercion of outside authorities and help in coping and fight against human destructiveness.
Highlights
When we talk about authority, opposing directions in analysis and thinking open up before us, from the relationship between authority and authoritarianism, issues of delimitation of power and authority, issues of use and abuse of authority and the like
This paper is a combination of continuous elaboration of the topic of internal authority versus external authority as well as a mosaic arrangement in which various examples of authority depict the topic in the background
Does an instance of a person called a Superego represent internal or external authority? If we start from the claim that the outer is a material reality and the inner a psychic reality, the conclusion would be that the Superego is an internal authority
Summary
Esorio-Kapferblem (Osorio-Kupferblum 2015) сматра да је важно онтолошки одредити ауторитет како би се јасније анализирао проблем ауторитета у специфичним приступима. Акција покренута на основу ауторитета произилази из веровања да ће особа којој приписујемо ауторитетет повољно гледати на нашу акцију. Суштина ауторитета није смештена у особи, њеним диспозицијама, особинама или вредносним судовима, нити је својство приписано објекту, већ је повезана са добровољном активношћу која се обавља зато што актер верује да ће то друга особа посматрати са одобравањем. Есорио-Капферблем (2015) то дочарава разликујући три врсте ауторитета: лични ауторитет (утисак који људи остављају на друге само на основу њиховог присуства, нешто као природни вође), стечен ауторитет (на основу претпостављене или опажене изузетности у неком домену, веровања да је неко експерт у нечему), и додељен ауторитет (на основу позиције која је некоме додељена). Борис Кордић, О појму и развоју унутрашњег ауторитета друге, и на тај начин ауторитет као веровање да ће неко или нешто одобрити нашу акцију добија посебно значење. Да би образложили овакво становиште обрадићемо најављене теме из увода
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
