Abstract
In the Law on Obligations, in the part that regulates invalidity of contracts only void and voidable contracts are mentioned. However, domestic theory often speaks of the further division of the void contracts to inexistent contracts and void contracts in the narrow sense. While some deny any practical significance to this division, others point out the necessity of its existence. The paper analyzes the perceptions of domestic authors on this division, the arguments made in favor of distinguishing nonexistent from void contracts, as well as the rules of the Law on Obligations, in order to examine the need for nonexistent contracts as a special type of invalid contracts.
Highlights
Као пример непостојећег уговора овај аутор наводи уговор који није закључен у обавезној форми јер му недостаје један од битних услова за њего во закључење.[31]
Према нашем схватању, ни овај случај не оправдава прављење разлике између непостојећих и ништавих уговора због тога што ове последице не погађају све ништаве уговоре у ужем смислу
Summary
Као пример непостојећег уговора овај аутор наводи уговор који није закључен у обавезној форми јер му недостаје један од битних услова за њего во закључење.[31] Међутим, у наставку рада у којем је реч о уговору о промету непокретности који није закључен у законом предвиђеној форми он каже да се може рећи да је овај уговор закључен „јер да није тако не би се могло ни констатовати да је непостојећи, због тога што се уговор може прогласити за неважећи само онај који постоји“.32 Његов став о могућности конвалидаци је и конверзије непостојећих уговора није јасно изнет.
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have