Abstract
This paper discusses the analytical declension of nouns as one of the most distinctive Balkan's features in the speeches of Prizren - Timok dialectic areas. First the basic mechanisms of analyticalism were described, and then, based on the material from existing literature of the speeches of this dialectic area, it's been determined how much analyticalism in these speeches is fully implemented or which case forms show the greatest and which ones the least stability before the analyticalism rush. The conducted analysis indicates to the stability but also to the inconsistency of analyticalism in the analyzed speeches. The rush of analyticalism is largely resisted by the dative, and by the smallest instrumental Also, it is determined that in the analyzed speeches the loss of case forms does not have the same proportion - the analytical declension is more stable in the speeches of southeastern Serbia than in the South Morava's speeches in Kosovo and Metohija.
Highlights
This paper discusses the analytical declension of nouns
which ones the least stability before the analyticalism rush
The conducted analysis indicates to the stability
Summary
Апстракт: У раду се разматра аналитичка деклинација именица као једна од најупечатљивијих балканистичких црта у говорима призренско-тимочке дијалекатске области. Века, изашли су из општих штокавских развојних процеса, при чему су сачували многе архаизме штокавског типа, и, још више, развили иновативне особине балканистичког типа, чиме су се приближили источнојужнословенским језицима, бугарском и македонском, и ушли у развојне сфере балканског језичког савеза. А. Белић у својој монографији о призренско-тимочким говорима (1905) указује на црте заједничке свим призренско-тимочким говорима, којих нема ни у једном другом српском говору у таквој мери, а познате су другим словенским и несловенским језицима у окружењу, бугарском језику, македонским, грчким, албанским и румунским говорима – „Било да су их међу представнике ових говора увели странци, било други балкански Словени, који су их, са своје стране, такође од странаца примили, тек их оне чврсто везују у засебну групу и дају им нарочити изглед“ (1905: LXVIII). Наведене црте углавном су морфолошке и синтаксичке природе и заснивају се на радикалном развијању аналитичке структуре, у чему се огледа тенденција ка упрошћавању, потреба за поједностављењем комуникације, за упрошћавањем језичких средстава (Милорадовић 2007)
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
