O delatnosti arhitekte Milosava Mitića u Beogradu

Jelena Gačić

doi:10.5937/nasledje2021093g

Abstract

Architect Milosav Mitić figures prominently among numerous authors who contributed to the emancipatory and artistic development of the post-WWII architecture in Serbia. Recognised even in his student years as a talented and artistically inclined author, in the years to come Mitić became a member of the renowned Belgrade 5 group, together with his colleagues Mihailo Čanak, Leonardo Lenarčić, Ivan Petrović, and Ivan Simović, submiting designs to numerous public competitions and designing major housing areas and related facilities in Novi Beograd. Although his prolific professional engagement earned him timely acknowledgement of his contemporaries, a thorough historiographic evaluation that would put the life and work of this author in the limelight for both professional and general public is still missing. That is the very reason behind this comprehensive analysis of the life and work of architect Mitić, aimed at interpreting his Belgrade oeuvre as coherently as possible.

Highlights

Због примене натур-бетона, али и истицања јасне структуре објеката, како на фасадном платну тако и у основи, при чему се јасно разликују правци хоризонталних комуникација, могу се довести у везу са идејама брутализма
Након смрти архитекте Митића, објекат је завршен према новом програму, знатно архитектонски осиромашеном, поједностављених фасадних површина и редукованих димензија, тако да се од првобитне ауторове замисли мало шта може препознати: Čanak 1980: 37

Summary

Introduction

Такви ставови нису били оправдани јер се радило о површинској структури код које је требало да изграђени трактови и околни простори буду кохерентни, а ниска спратност омогућила је добијање повољних концентрација станова високог квалитета, с аутентичном просторном организацијом.33 Веома је значајан због своје ликовности, форме и симболике јер ако се посматра с аспекта односа према контексту периода у ком настаје, онда је евидентно до које мере су се архитекти трудили да испоштују пет принципа Ле Корбизјеове архитектуре: објекат издигнут на стубове, слободни план основе, пројектовање кровне баште, хоризонталне прозорске траке и слободно приземље.34 Управо се мотив меандра везује за уметника Јулија Книфера, који га је извео у бројним варијацијама и техникама, с минималним, али ликовно значајним разликама једне исте формуле, па тако постаје веома присутан у уметничком и архитектонском обликовању.

Results

Conclusion