Abstract
‘Open city’ is a new term that was coined after the cultural policies of European cities had been established. This phrase reflects the need for citizens to participate in the establishment of the city’s cultural policy, which is part of a new sustainable system that involves a digital approach to cultural goods. Most European cities base their cultural policy on four key principles: cultural identity, cultural diversity – interculturality, creativity, and citizens’ participation in cultural life. Cultural development strategy must ensure that these principles are observed by and intertwined with all public policies. This approach indicates the development of artistic disciplines in all contemporary directions and should have a direct influence on local governments and those in charge of the cultural sector. Cultural tourism greatly increases residents’ participation in cultural projects.
Highlights
Cities are the clearest indicator of the social dimension and provide a foundation for the development of modern society (Knežević 2018; Pušić 1997)
Summary: ‘Open city’ is a new term that was coined after the cultural policies of European cities had been established
Most European cities base their cultural policy on four key principles: cultural identity, cultural diversity – interculturality, creativity, and citizens’ participation in cultural life
Summary
Град је најјаснији показатељ друштвене димензије и представља основ за развијање савременог друштва (Кнежевић 2018; Пушић 1997). Пружа мотивацију и могућност повећаног грађанског учешћа, пружа видљивост културе, негује међусобно признавање и сарадњу између различитих генерација и култура, подстиче запошљавање и побољшава сигурност и имиџ града. Урбаног планирања и јавних простора укључују: потребу да се пројекти урбаног и регионалног развоја прилагоде њиховом културном контексту. Тамо где је то могуће, локалног знања и традиционалних грађевинских техника које граду дају идентитет и посебност, уместо да се користе модели са других места (Culture21action, 2015); потребу за препознавањем потенцијала културних активности и одговарајуће дизајниране инфраструктуре које доприносе урбаној обнови и равнотежи између великих и малих објеката, градских центара и децентрализованих четврти у расподели ресурса и планирању културе; и врло битан елеменат учешће грађана у најранијим фазама урбаног и регионалног планирања. Развој културе је све више умрежен и тражи константно преиспитивање и промишљање, интервенције и обнављање, дигиталну трансформацију (Landry 2016), јер је то заиста једини механизам који правилно одражава и прати динамичност и сталне промене присутне у глобалној култури
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
