Abstract

Women in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes did not have the right to vote. Women's suffrage was not prescribed by Vidovdan Constitution. Regarding women's voting rights, the Constitution only contained a certain provision that stipulated that women's suffrage would be resolved by a special law. The paper deals with efforts put from feminist's organizations in the Yugoslav Kingdom in order to achieve suffrage for women. Speeches that were held in the Temporary National Assembly by MPs who advocated the idea of women's voting rights are presented in the paper. The paper also presents the discussions that were conducted in the Constitutional Assembly between deputies who were supporters and those who were opposed to the women's suffrage, as well as those held during the parliamentary debate on the electoral law. The author points out the activity of women's associations in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes which fought for women's suffrage and which advocated change of opinion that existed in the Yugoslav society of that time, that women should be spared from the inconvenience that political struggle implies, until they achieve the proper level of ability to engage in it. In addition, a brief overview of the evolution of the issue of women's voting rights is given in the paper. It is also emphasized that women in the territory of Voivodina had the right to elect and to be elected during the election of representatives for the Great National Assembly which was held in Novi Sad in November 1918. Overall, the women's issue was a matter of secondary significance in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, because there were many unresolved issues, such as national one, that occupied the attention both of the relevant state factors and the public.

Highlights

  • Сто­је­ћи на ста­но­ви­шту у при­лог жен­ског пра­ва гла­са, Про­да­но­вић је кри­ти­ко­вао раз­ло­ге, ко­ји су у ди­ску­си­ји о на­цр­ту из­ бор­ног за­ко­на из­но­ше­ни, про­тив до­де­љи­ва­ња же­на­ма пра­ва гла­са, на­ро­чи­то се освр­ћу­ћи на онај да же­не не тра­же пра­во гла­са и „пре­ба­цу­ју­ћи“ од­го­вор­ ност за то на др­жав­не ор­га­не. „Је­дан др­жав­ник не мо­же да гле­да да ли у др­жа­ ви по­је­ди­ни ре­до­ви тра­же или не тра­же из­ве­сно пра­во, не­го кад он на­ђе да је је­дан ред по­ти­штен и да је обес­пра­вљен, он ће му од­мах при­тећ­ и у по­моћ, а не­ће че­ка­ти да се по­ја­ве гла­со­ви за от­пор“

  • У пи­та­њу по­ли­тич­ких сло­бо­да, освр­нуо се на од­ред­бе Из­бор­ног за­ко­на на­по­ме­нув­ши, нај­пре, да је „до­нео све­оп­ће пра­ во гла­са у свим на­шим по­кра­ји­на­ма“ на­во­де­ћи, при­том, на ко­ји на­чин је би­ рач­ко пра­во би­ло ре­гу­ли­са­но на под­руч­ју Вој­во­ди­не, Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­ це­го­ви­не и Дал­ма­ци­је пре на­стан­ка Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца.[51]

  • Освр­ћу­ћи се на ар­гу­ мент ко­ји су про­тив­ни­ци че­сто по­ми­ња­ли да би же­не гла­са­ле ре­ак­ци­о­нар­но, Кри­стан је на­гла­сио да за та­кву бо­ја­зан по­сто­ји, по ње­го­вом ми­шље­њу, са­мо је­дан лек, а то је да се же­на­ма омо­гу­ћи да уче­ству­ју у по­ли­ти­ци „Јер, го­спо­до, та опа­сност жен­ске ре­ак­ци­о­нар­но­сти по­сто­ја­ће све до­тле док же­не не бу­ду има­ле при­ли­ке прак­тич­ки да се за по­ли­тич­ки жи­вот оспо­со­бе”.58 По­сла­ник ре­пу­бли­ка­нац Јо­ван Ђо­но­вић је био уве­рен да би жен­ско пра­во гла­са до­не­ ло дру­штву и др­жа­ви ко­ри­сти, јер би же­не сво­јим ан­га­жма­ном до­при­не­ле да мно­ге со­ци­јал­не и кул­тур­не уста­но­ве бу­ду уве­де­не и на­вео, као при­мер, ис­ку­ства стра­них др­жа­ва: „у Аме­ри­ци је за­бра­ње­но про­да­ва­ње и то­че­ње ал­ко­хо­ла ути­ца­њем же­не; а го­спо­до, Ви зна­те, као што знам и ја, да је за­бра­на вот­ке (ра­ки­је) у Ру­си­ји нај­ви­ше де­ло же­не”.59

Read more

Summary

Introduction

То­ком рас­пра­ве о из­бор­ном за­ко­ну по­сла­ни­ци Ра­ди­кал­не стран­ке у При­вре­ме­ном на­род­ном пред­став­ни­штву су до­след­но за­сту­па­ли на­чел­ни став сво­је стран­ке на­во­де­ћи да би би­ло „не­при­род­но“ да­ти же­на­ма по­ли­тич­ко пра­во, јер га оне не би кор­ и­сти­ле с об­зи­ром на то да су се на­ла­зи­ле у под­ре­ ђе­ном еко­ном­ском и дру­штве­ном по­гле­ду: „Му­шка и жен­ска дје­ца ни­су из­јед­на­че­на у на­сљед­ном пра­ву, же­не не мо­гу сло­бод­но дис­по­ни­ра­ти сво­јом имо­ви­ном, њи­хо­ва за­ра­да ни­је јед­на­ка за­ра­ди му­шкар­ца и тд.; же­на је по ка­зи­ва­њу по­сла­ни­ка Ра­ди­кал­не стран­ке не­спо­соб­на да са­мо­стал­но ра­су­ђу­је и по­ли­тич­ки исту­па – под­ло­жна је ра­зним утје­ца­ји­ма као на пр.

Results
Conclusion
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call