Abstract
Woman in folk ballads has numerous roles and functions, so her character in this songs in divergent and complex. She is often forced to choose between her own feelings and obeying rules of patriarchal society. Woman in this folk genre in general has traditional beliefs, unlike the lyric subject in Radmila Lazić's poetry, which tends to become modern - to emancipate itself. In accordance to this, the lyric subject in poetry of the contemporary poet tries to reevaluate patriarchal code. In the paper we analysed these "two" women, the one from folk ballads and the one from Radmila Lazić's songs. We showed that they are not as different as we thought at first.
Highlights
Woman in folk ballads has numerous roles and functions, so her character in this songs in divergent and complex. She is often forced to choose between her own feelings and obeying rules of patriarchal society
In the paper we analysed these „two” womеn, the one from folk ballads and the one from Radmila Lazić’s songs. We showed that they are not as different as we thought аt first
Рад је предат 21. септембра 2020. године, а након мишљења рецензената, одлуком одговорног уредника Баштине, одобрен за штампу
Summary
Апстракт: Жена у народним баладама има бројне улоге и функције, те је њен лик у овим песмама „на међи” изразито комплексан. Иако нам се спрва учинило како јунакиња у овом остварењу у одређеној мери пркоси правилима традиционалне културне матрице – тако што износи жељу да се провесели у колу – увиђамо да она тим речима износи став колектива по ком жена, уколико не оствари пород са својим мужем, може да се преуда, како би се у браку са другим човеком остварила у (према традиционалним уверењима) најважнијој улози, мајчинској. Иако се субјекат у песми Мајка начелно критички односи према мајчинству и депатетизује га инсистирањем на телесном задовољству као примарном, на крају песме увиђамо да његово поимање мајчинства остаје у традиционалним оквирима, стога што су у финалним стиховима имплицирани жаљење и туга услед тога што се није остварило у овој улози. Лирски субјекат у поезији Радмиле Лазић, на трагу феминистичких и студија рода, пркоси родним стереотипима, o чему можемо читати и у песми Evergreen: Доста ми је усамљених жена.
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
