Abstract
From the beginning of the 21st century until today, the world has suffered some of the highest rates of violence, which has burdened a large number of countries and regions. Various conflicts around the planet have generated the suffering and displacement of millions of children and young people, often under catastrophic circumstances. The poorest countries are mostly exposed to aggression and lawlessness. While they are being ravaged by internal conflicts, other neighboring countries are largely suffering the destabilizing consequences of such divisions. Indirectly, it affects the lives, dignity and well-being of millions of people. Therefore, learning to live together, with empathy for others, is becoming increasingly important in today's divided and in many ways contradictory world. Peace education is not an isolated program to prevent armed conflict and repression, but a roadmap for saving lives, freeing up limited resources for social needs, and establishing structures and conditions that support the rule of law. Peace education is a preventive action and the key to creating a culture of peace. It is a line that directs us towards acquiring knowledge, constructive skills and abilities for better conflict resolution and management, and advocating for social justice in our communities.
Highlights
Countries are largely suffering the destabilizing consequences of such divisions
the world has suffered some of the highest rates of violence
which has burdened a large number of countries and regions
Summary
Сажетак: Од почетка 21. века па до данас, свет је претрпео неке од највећих стопа насиља, које је оптеретило велики број земаља и региона. Премда је програм мировног образовања превасходно базиран у школама и другим институцијама за едукацију, он треба да укључи ширу заједницу, јер мировно образовање није неопходно само у областима где постоје конфликти, већ као што је наведено и у свим друштвима, без обзира на степен развоја. У искораку ка постизању смислене сигурности и развоја, поред родитеља, мировно образовање захтева укључивање свих сектора који заједно обликују културу земље – институција, као што су влада, јавни званичници, невладине организације, медији, а посебно наставници. Креирање културе мира није једноставан процес, већ дуготрајан и комплексан поступак у којем отворено и динамично друштво толерише различите перспективе што помаже у постизању рационалног консензуса за: схватање глобалних проблема, примену вештина за конструктивно решавање сукоба, приврженост људским правима, родној и расној равноправности, поштовању културне разноликости, посвећеност одрживом и систематском образовању за мир. – Промовисање компетенција за успешно вршење наставничке улоге у домену васпитања и образовање за мир и толеранцију
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
