Abstract
The article contains an analysis of criminal justice and criminal effects of Statute of Limitations of Criminal Prosecution, as well as institute which has double natures, i.e. it is the institute of substantial criminal law and as well the institute of procedural criminal law, which has its own specific action in criminal proceedings. The Statute of Limitations of Criminal Prosecution is a permanent criminal procedural obstacle which prevents the prosecution and is cause for termination of the criminal proceedings if he started, and prevents its start, if criminal proceedings are not initiated, which is in both of these situations manifested by adopting the relevant decisions of the proceeding - by the criminal court or by a public prosecutor, in case of criminal offenses which are prosecuted ex officio. In the article are discussed the concept of statute of limitations of criminal prosecution and its ratio legis, certain comparative solutions (German criminal law and criminal law of the United States of America), the normative solutions in the present Serbian criminal law, as well as basic criminal procedural effects of statute of limitations of criminal prosecution with a special analysis some illogical solutions in the Criminal Procedure Code of Serbia, where statute of limitations of criminal prosecution is wrongly classified as one of the absolutely essential violations of criminal procedure.
Highlights
ЗАСТАРЕЛОСТ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА У КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ СРБИЈЕУ Кривичном законику Србије застарелост кривичног гоњења уређује се са три основна аспекта: 1
Када се ради о темпоралним кривичним делима, примењује се другачији критеријум у односу на основни критеријум по којем рок застарелости кривичног гоњења почиње да тече од дана извршења кривичног дела
То значи да када је у односу на конкретно кривично дело наступила застарелост кривичног гоњења, кривични поступак не може да започне у односу на конкретно лице које би се теретило за то кривично дело, или већ започети кривични поступак мора да се на одговарајући начин оконча онда када се констатује да је наступила застарелост кривичног гоњења у погледу кривичног дела које је предмет конкретног кривичног поступка
Summary
У Кривичном законику Србије застарелост кривичног гоњења уређује се са три основна аспекта: 1. 1) утврђују се општа правила застаревања кривичног гоњења након протека одређеног времена, од дана извршења кривичног дела, чија дужина зависи од тежине кривичног дела, тј. 103 КЗ); 2) дефинишу се услови под којима почиње и тече рок застарелости, као и правила која се односе на обуставу тока застарелости кривичног гоњења и њен прекид, те поновно отпочињање тока застарелости 1–5 КЗ); 3) одређује се, када захваљујући одређеном дужем протеку времена од дана извршења кривичног дела, наступа апсолутна застарелост кривичног гоњења 1) утврђују се општа правила застаревања кривичног гоњења након протека одређеног времена, од дана извршења кривичног дела, чија дужина зависи од тежине кривичног дела, тј. с обзиром на запрећену казну (чл. 103 КЗ); 2) дефинишу се услови под којима почиње и тече рок застарелости, као и правила која се односе на обуставу тока застарелости кривичног гоњења и њен прекид, те поновно отпочињање тока застарелости (чл. 104, ст. 1–5 КЗ); 3) одређује се, када захваљујући одређеном дужем протеку времена од дана извршења кривичног дела, наступа апсолутна застарелост кривичног гоњења (чл. 104, ст. 6 КЗ).[2]
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
