Abstract
Violence against women is the most common form of domestic violence. This problem has long been ignored, because it is considered that family relations, e.g. relations between married and unmarried partners are a private matter and the state's obligation was to refrain from any interference. However, since the problem of domestic violence against women has become increasingly common, the attitude of the international community began to change, and it was increasingly emphasizes the need to create adequate legal mechanisms to provide protection to the victim. In this sense, in the United Nations, and the European Union a number of laws were enacted. In Serbia, there is also both, criminal and civil law regulation that seeks to prevent domestic violence and to punish perpetrators and protect victims. In addition to adequate legal mechanisms, which can always be improved, it is necessary to take certain initiatives by states that can lead to improved awareness among the people about the presence of violence, and the ways in which they can help.
Highlights
Иако су међународни инструменти којима се штите људска права тек недавно директно потврдили да насиље у породици представља кршење људских права; право на живот и телесни интегритет одавно чине основа права која су заштићена по међународном праву
Временом се и појам одговорности државе, према међународном праву, проширио на више начина, те тако данас право на заштиту људских права подразумева и заштиту од понашања које представља насиље у породици
Број поновљених радњи овде би могао бити од значаја само за одмеравање казне, али не и као услов за саму квалификацију, односно постојање овог кривичног дела.[32]
Summary
Насиље у породици представља кршење основних људских права лица која то насиље трпе. Иако су међународни инструменти којима се штите људска права тек недавно директно потврдили да насиље у породици представља кршење људских права; право на живот и телесни интегритет одавно чине основа права која су заштићена по међународном праву. Временом се и појам одговорности државе, према међународном праву, проширио на више начина, те тако данас право на заштиту људских права подразумева и заштиту од понашања које представља насиље у породици. Оно што је битно приликом дефинисања (а што не садрже све дефиниције) јесу две ствари: најпре, дефиниција насиља не би смела бити ограничена само на наношење физичких повреда, већ мора бити довољно широка да обухвати и психичко, али и економско насиље. Herring. (ур.), Family Law: Issues, Debates, Policy, Cullompton, Willian, 2001
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
