Abstract
In this paper, the author examines whether there is a legal basis for unilateral humanitarian intervention in contemporary international law. The legality of unilateral humanitarian intervention will be examined from two perspectives, from the point of Treaty International Law and Customary International Law, since these are two main sources of international law. The author first deals with some general issues, such as the historical development of the concept, the concept and elements of the concept of humanitarian intervention. Then the UN Charter and certain international documents will be analyzed, in order to determine whether there is a legal basis for unilateral intervention in Treaty Law. The starting point of the analysis will be the norm prohibiting the use of force contained in the Article 2(4) of the Charter, and will be presented arguments in favor and against the extensive interpretation of this norm by some theorists. After that, the provisions of certain international documents, for which it is believed in the theory that can serve as a legal basis for humanitarian intervention, will be analyzed. Finally, the state practice will be examined in order to determine the veracity of the claim that the right to humanitarian intervention belongs to a body of rules of customary law. Since the elements of customary rule are practice and opinio juris, state practice will be explored from the standpoint of both of these elements.
Highlights
Комитет за спољне послове Доњег дома британског парламента одбацио је схватања аутор а који тврде да је створено ново обичајно правило које допушта хума нитарну интервенцију сматрајући га „сувише амбициозним“, и закључио да „доктрина хуманитарне интервенције има, у најмању руку, слабу основу у савременом међународном праву...“.90Међутим, о питању унилатералне ху манитарне интервенције недавно се изјаснила и Канцеларија за спољне по слове и Комонвелт, па је у одговору на питање Комитета о свом ставу према хуманитарној интервенцији навела да је „могућа интервенција у изузетним случајев има када Савет безбедности не жели или не може да спречи хума нитарну катастрофу.“ Таква интервенција била би допуштена под одређеним условима.[91]
Критиковала је операцију НАТО-а у Југославији заједно са Русијом и Кином, када је током расправе у Савету безбедности о интервенцији НАТО-а у СР Југославији јасно истакла да, иако НАТО бомбар дујући Југославију тврди да то чини у име међународне заједнице и чове чанства, већ само противљење Русије, Кине и Индије говори да НАТО нема подршку половине човечанства.[93] Имајући у виду велике потенцијале ове три државе може се сматрати да оне представљају посебно заинтересоване државе у сфери хуманитарне интервенције, па је њихово негирање постојања овог права веома значајно и практично поништава аргументе аутора који тврде да постоји opinio juris o праву на унилатералну интервенцију
Summary
Као и раније дешавало се да једна иста држа ва истиче различите правне основе интервенције.[78] Из изјава званичника НАТО-а може се закључити да су сматрали да је хуманитарна интервенција коју су предузели легална, али се ипак нису позвали на Повељу, нити на било који извор међународног права.
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have