Abstract
Komunikacija predstavlja neodvojivi deo ljudskog delanja i njeno prisustvo je u svim sferama života, gde se naročita pažnja pridaje u oblasti obrazovanja. Proces nastave, kao dinamična mreža odnosa između njenih glavnih aktera – nastavnika i učenika, svojom kompleksnošću postavlja nove zahteve, naročito pred nastavnike. Nastavnik, kao moderator nastavnog procesa nužno mora da vlada određenim setom kompetencija, pri čemu se u ovom radu fokus stavlja na umeće komunikacije. Gledajući na nivo osnovnog i srednjeg obrazovanja, u dokumentu Standardi okvira kompetencija nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja, mesto komunikacije je čvrsto utemeljno, kao jedna od pet bitnih komponenti uspešnog nastavnika, pored kompetencija za nastavnu oblast, predmet i metodiku nastave, kompetencija za poučavanje i učenje i kompetencija za podršku razvoju ličnosti učenika. Jasno definisanim smernicama za razvoj navedenih kompetencija, otvara se pitanje – šta je sa univerzitetskim nastavnicima? Još uvek ne postoje jasno definisane kompetencije za univerzitetske nastavnike, čime se stvara dijapazon različitih klasifikacija kompetencija i samim tim, pozicija komunikacije u njima varira. Prikazom različitih klasifikacija ističe se nužnost za dodatnim istraživanjem ove tematike i konciznijim određenjem kompetencija kojima bi se ukazao značaj komunikacije u visokoškolskoj nastavi.
Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
