Abstract
The paper addresses the judgment by failure to appear, which was reintroduced by the new Law on Civil Procedure in 2011. An evolution of this type of judgment is shown, in particular the fact that the 2004 law abolished the judgment by failure to appear in general civil procedure, whereas the default judgment was introduced. In our new Law on Civil Action (ZPP), both institutes are kept. A common result - effect of these judgments is dealt with. Both failure of the defendant/respondent to appear and to file a pleading has as a consequence entering a judgment by which the claim of plaintiff is sustained. The paper analyses comparative legal solutions as well as the (evolution of) domestic theory and practice.
Highlights
Ако то проширимо и на пресуду због изостанка, поднесак туженог који би био предат суду по истеку припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу ако припремно рочиште није одржано би се сматрао као да и није уложен
Ако тужени изостане са припремног рочишта или првог рочишта за главну расправу ако припремно рочиште није заказано, могао би да затражи повраћај у пређашње стање ако је пропуштање било из оправданих разлога
Указали смо на то да пресуда због изостанка и пресуда због пропуштања доприносе убрзању процеса, самим тим, што је спречена могућност да неактивношћу, тужени одуговлачи ток поступка
Summary
Новим законом о парничном поступку поново је уведена – враћена, пресуда због изостанка.[1]. Заједничко је овим пресудама то да их суд може донети само ако тужени не оспори тужбени захтев. Пресуду због пропуштања суд ће донети ако тужени не одговори на тужбу у одређеном року, а пресуду због изостанка када тужени коме тужба није достављена на одговор, већ му је достављена заједно са позивом на рочиште, не дође на припремно рочиште или на прво рочиште за главну расправу ако припремно рочиште није одржано, а не оспори тужбени захтев, тј. Ако је тужба неуредна суд је одбацује, а ако је неуредан или непотпун одговор на тужбу постоји фикција да он није ни поднет, те је то основ за доношење пресуде због пропуштања. Заједничко је поводом обеју пресуда и то да ће суд донети пресуду којом одбија тужбени захтев ако га тужилац на рочишту не преиначи, у случајевима када из чињеница наведених у тужби не произилази основаност тужбеног захтева. С друге стране, ако је пропуштање рока за одговор на тужбу или за долазак на рочишта било условљено оправданим разлозима, може се тражити повраћај у пређашње стање
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
