Abstract
In the Republic of Serbia there are three kinds of unlawful acts: crimes, misdemeanours and economic offences. The Criminal Code prescribes that a crime is an act which is foreseen as such by law, which is illegal and for which guilt has been established. The legislator has, with the Misdemeanour Law, prescribed that a misdemeanour is an illegal act, prescribed by law or another act by the competent body and for which a misdemeanour sanction is prescribed. The Law on Economic Offences prescribes that an economic offence constitutes a harmful breaking of the rules of economic or financial legislation which has caused or might have caused serious consequences and which has, by an act of the competent body been prescribed as an economic offence. According to, above all, the social danger and prescribed sanctions, crimes are the most serious unlawful acts, in comparison to misdemeanours and economic offences. The author's goal in this work is to highlight that the responsibility for a crime is not necessarily the most serious form of penal liability. The responsibility for a misdemeanour, in certain cases, can be more serious for the offender, than the responsibility for a crime. In the work articles of the Criminal Code and the Misdemeanour Law are pointed out, based on which the author draws the conclusion that the responsibility for a committed crime can in certain cases be 'milder' for the offender, in comparison to the responsibility for a misdemeanour.
Highlights
Уколико учинилац кривичног дела не плати новчану казну иста се за мењује казном затвора или казном раду у јавном интересу.[49]
С друге стране, Закон о прекршајима прописујe да новчану казну коју кажњено физичко лице, предузетник или одговорно лице у правном лицу не плати (у целини или делимично), суд може заменити казном затвора тако што се за сваких започетих 1.000 динара одређује један дан затвора, с тим што казна затвора не може трајати краће од једног дана ни дуже од шездесет дана.[52]
Summary
Године уводи могућност да осуђено лице казну затвора издржава у простoријама у којима станује.[31] С тим у вези, Кривични законик прописује „ако учиниоцу кривичног дела из рекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у ко јима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији жи вот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања“.32 Такође, Кривичним закоником се прописује и да осу ђени (...) не сме напуштати простор ије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција.
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
