Abstract
The relationship between the Constitutional Court and Parliament is marked by envolving process. The desired balance between these two state bodies was gradually disturbed by the Constitutional Court. Consequently, the substrate of the constitutional function originally designed as a function of 'negative legislator' is also changed in that process. Interpretative decision is one of the model of the activity of the Constitutional Court which makes questionable the position of the Parliament as a state body which regulates social relations in original form. Interpretative decision is an specific form of rejected decisions that contains binding instruction regading the interpretation of the norm, as a condition. This interpretation is given by Constitutional Court in order to make the norm in accordance with the Constitution. By the analysis of the practice of the Constitutional Court of Serbia, the paper has a task to determine wheter, to what extend and in what form the interpretative decisions occur in the work of the Court as well as to determine is there a clear constitutional base for establishing the jurisdiction of their adoption in our legal system.
Highlights
The relationship between the Constitutional Court and Parliament is marked by envolving process
The desired balance between these two state bodies was gradually disturbed by the Constitutional Court
Interpretative decision is an specific form of rejected decisions that contains binding instruction regading the interpretation of the norm, as a condition
Summary
Интерпретативне одлуке, као облик одлучивања уставносудских инстанци, присутне су у пракси Уставног Савета у Француској, као и уставних судова Италије, Немачке, Русије и неких других држава. Облици у којима се оне изражавају различити су и могло би се, практично, рећи да је сваки од наведених судова развио сопствену типологију интерпретативних одлука односно технику њиховог доношења у својој пракси.[7] Оно што је, пак, заједничко свим овим одлукама јесте чињеница да се њима спорна одредба закона одржава на снази, уз одређивање односно тумачење њене садржине на начин сагласан уставу. У том смислу интерпретативне одлуке одступају од класичне форме уставносудског одлучивања у области оцене уставности закона, чиме на својеврстан начин редефинишу концепт уставносудске функције као и места и улоге уставног суда у систему поделе власти, отварајући неколико озбиљних питања. Имајући у виду да супстрат ових одлука, поред дипозитива, неизоставно укључује и образложење одлуке у којем је садржано уставноприхватљиво тумачење садржине спорне одредбе, оправдано се поставља питање да ли се овим одлукама „ремети уставом успостављени систем извора права“ односно да ли „тумачења садржана у образложењу пресуде постају извори права“.10. Мењају се уставом успостављене надлежности ових органа у квалитативном смислу, те се надлежност стварања закона у извесној мери остварује и кроз надлежност оцене уставности закона
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
