Host plant effect on the number of moultings and head capsule width of the gypsy moth caterpillars

Slobodan Milanovic,Sladjan Milanovic

doi:10.2298/gsf1205127m

Abstract

The effect of four oak species: Turkey oak, Hungarian oak, sessile oak and English oak on the number of moultings and head capsule width of the gypsy moth caterpillars was researched. Host plants have a statistically significant effect on the number of both male and female larval instars. The highest number of larval instars was recorded for caterpillars fed on sessile oak leaves, and the lowest number was recorded for those fed on Turkey oak leaves. Females reared on Hungarian oak and English oak leaves had a normal number of larval instars. Except for 1st instar caterpillars, all other larval instars showed a statistically significant host plant effect on the head capsule width. The widest head capsules were found on caterpillars fed on Turkey oak leaves, and those fed on sessile oak leaves had the narrowest head capsules. The study data on head capsule widths can be practically applied in the determination of the optimal ratio of larval instars in the gypsy moth population, i.e. in the determination of terms for aerial spraying actions.

Highlights

These two species are especially interesting due to the fact that in Serbia the gypsy moth outbreaks start from the foci which are often found in oro-cli matogenic forests of Hungarian oak and Turkey oak
We focused on the effect of four most significant oak species in Serbian forestry on the number of moultings and head capsule width of the gypsy moth caterpillars
The presented results show that host plants have a statistically significant effect on the number of male larval instars, with the highest value found for caterpillars fed on sessile oak leaves

Summary

Материјал и Методе рада

Легла коришћена у експерименту су сакупљана на локалитету Опово (ШГ „Банат“ Панчево, ШУ Зрењанин, ГЈ „Горње Потамишје”, одељења 72а и 73а) у плантажи евроамеричке тополе (Populus x euroamericana) током јесени 2007. године. Потом су претходно издвојена витална јаја површински дезинфикована потапањем у 0,1% раствор натријум хипохло рита у трајању од 5 минута. Витална јаја из 25 легала су помешана и стављена на пиљење у епрувете пре почетка експеримента. По 100 јаја из сваког легла је у епруветама изношено на пиљење у Арборетум током јануара 2008. До III ларвеног ступња гусенице су гајене групно и то по 10 индивидуа у једној Петри посуди (120×15 mm). Од III ступња па до краја развића гусенице су гајене појединачно. Гусенице су гајене у контролисаним условима (T=23±0,1°C, релативној влажности Rh=70%, и фотопе риоду светло/тама=15/9) у клима комори („Sanyo“). Током експеримента сакупљане су главене капсуле чија је ширина касније мерена на уређају за мерење ширине годова, како би се сагледао ефекат хранитељке на морфолошке карактеристике гусеница гу бара. Значајност разлика у броју ларвених ступњева и ши рини главених капсула између гусеница храњених лишћем испитиваних врста храс това одређивана је Duncan тестом (α=0,05)

Резултати истраживања

ДИСКУСИЈА

Findings

ЗАКЉУЧЦИ