Abstract

The paper examines international and supranational rules on good faith in the context of restitution of cultural property. Deviations from the general rules on good faith with regard to the good faith acquisition and adverse possession have been indicated. Instead of insuring acquisition of ownership in conjunction with other preconditions, good faith only entitles an acquirer of the stolen or illegally exported cultural object to a fair compensation. The good faith presumption was abandoned and the burden of proof was imposed on the possessor of the cultural object. At the same time the criteria upon which the good faith ought to be evaluated had been tightened. Concerning gratuitous legal transactions, good faith of a transferee depends on good faith of a transferor. For that reason, a transferee will be prevented from claiming a fair compensation if it would not have been awarded to his transferor. Ultimately, the paper explores in which legal sources and in what manner certain EU Member States have implemented good faith stipulations enshrined in Directive 2014/60/EU. Based on that, the paper suggests possibilities of harmonising law of the Republic of Serbia with the outlined supranational rules.

Highlights

  • Из фор­му­ла­ци­је од­ред­бе про­ис­ти­че да је ду­жна па­жња ну­жан услов за оства­ри­ва­ње пра­ва на пра­вич­ну на­кна­ду и да је на­пу­ште­на прет­по­став­ка др­жа­о­че­ве са­ве­сно­сти

  • При­ли­ком фор­му­ли­са­ња пра­ви­ла о са­ве­сно­сти у кон­тек­сту ре­сти­ту­ци­ је кул­тур­них до­ба­ра, ја­сно тре­ба на­ве­сти да је са­ве­сност др­жа­о­ца при­ли­ком сти­ца­ња кул­тур­ног до­бра са­мо услов за оства­ри­ва­ње пра­ва на пра­вич­ну на­кна­ду, да са­ве­сност тре­ба да до­ка­зу­је др­жа­лац кул­тур­ног до­бра ко­ји је оба­ве­зан на ње­гов по­вра­ћај, да се са­ве­сност до­ка­зу­је на осно­ву објек­тив­них и су­бјек­тив­них окол­но­сти, о ко­ји­ма је би­ло ре­чи

  • Има­ју­ћи у ви­ду да мо­ ди­фи­ко­ва­на пра­ви­ла о са­ве­сно­сти мо­гу да по­слу­же као ефек­тив­на по­лу­га у бор­би про­тив не­за­ко­ни­те тр­го­ви­не кул­тур­ним до­бри­ма уоп­ште, тре­ба раз­ мо­три­ти про­ши­ре­ње њи­хо­вог до­ма­ша­ја и на чи­сто на­ци­о­нал­не тран­сак­ци­је ко­је за пред­мет има­ју нео­вла­шће­ни пре­нос др­жа­ви­не на кул­тур­ним до­бри­ма, без об­зи­ра на њи­хов сво­јин­ски об­лик.[69] У том слу­ча­ју би се пра­ви­ла о са­ве­сно­ сти у кон­тек­сту сти­ца­ња кул­тур­них до­ба­ра мо­гла уне­ти и у За­кон о осно­ва­ма сво­јин­ско-прав­них од­но­са, од­но­сно у по­тен­ци­јал­ни Гра­ђан­ски за­ко­ник

Read more

Summary

Introduction

UNI­DRO­IT Кон­вен­ци­ја про­пи­су­је да ће др­жа­лац кул­тур­ног до­бра, ко­ји бу­де оба­ве­зан на ње­гов по­вра­ћај, има­ти пра­во на пра­вич­ну и ра­зум­ну на­кна­ ду под усло­вом „да ни­је знао, ни­ти је ра­зум­но мо­гао зна­ти да је реч о укра­ де­ном до­бру и да мо­же да до­ка­же да је при­ли­ком ње­го­вог сти­ца­ња по­сту­пио са ду­жном па­жњом“.25 Из фор­му­ла­ци­је од­ред­бе про­ис­ти­че да је ду­жна па­жња ну­жан услов за оства­ри­ва­ње пра­ва на пра­вич­ну на­кна­ду и да је на­пу­ште­на прет­по­став­ка др­жа­о­че­ве са­ве­сно­сти.

Results
Conclusion
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call