Abstract
This research explores the relationship between iconographicprogrammatic innovations in altar wall paintings of post-Iconoclastic churches intended to facilitate liturgical interpretation and depictions of the Theotokos (with Christ) usually placed in the apsidal conch. The conclusion on the existence of direct semantic ties between this type of portrait and the discovery of the motif of Christ-Child-on-the-Altar-Table is the result of a contextual analysis of a specific series of artistic explorations based on the spatial dispersion of Presentation of Christ in the Temple compositions on the very edges of the altar spaces, which preceded this iconographic discovery and were ended shortly thereafter.
Highlights
Тодор Митровић*Висока школа – Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију, Београд
Истраживање је посвећено односу између иконограф- је родила „Новога Адама“ – Христа.1 Као што је стара ско-програмских иновација које су у живопису олтара постиконоборачких цркава биле намењене тумачењу богослужења и представе Богородице, по правилу постављене у апсидалну полукалоту
This research explores the relationship between iconographicprogrammatic innovations in altar wall paintings of post-Iconoclastic churches intended to facilitate liturgical interpretation простору, који је у средњем веку био превасходно место оприсутњења Тела Христовог, морало се неизбежно и врло тесно значењски преплитати са целокупним and depictions of the Theotokos usually placed свештеним контекстом у коме се ова слика налазила
Summary
Висока школа – Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију, Београд. Он приноси жртву и он је принет на жртву за свет [...] он је дрво живота и познања, он је агнец, он је и пастир, он је јагње, он је тај који приноси жртву, он је сам Закон и онај који извршава Закон.“66 Иако је, као што је Гордана Бабић показала, несумњиво могао значајно утицати на настанак и тумачење иконографије Мелизмоса (као Богомладенца на часној трпези), за овај текст се заправо може рећи да не представља илустрацију само једне међу кључним темама којима су се бавили евхаристијско богословље и олтарско сликарство током XI и XII века. Утисак да се завршни резултат развоја олтарског програма добро уклапа у претпоставку да су се у оквирима самог сликарског система догодиле кључне инвенције које су до овога резултата довеле, остаће на нивоу једне недовољно одређене претпоосвећење/претварање дарова; аутор се ипак слаже да саборска ставке ако не би било могуће препознати и објаснити употреба овог одломка као аутентичног указује на његову истакнуту улогу у конкретном историјском тренутку, сматрајући га не само „најпознатијим“ већ и „најважнијим“ међу помињаним литерарним сведочанствима (cf Walter, Art and ritual, 210). Као центар компози- двери, од којих два „крила“ припадају унутрашњем, а ције овде се не појављује насликани већ реални пре- друга два спољашњем делу ове необичне просторносто (трпеза), који се налази унутар олтара, бивајући -сликарске конструкције (сл. 10)
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
