Abstract
Forest genetic resources, which represent genetic diversity contained in the thousands of forest tree species, take a significant place in total biodiversity of Serbia. The forest ecosystems of Serbia include about 250 indigenous tree species which, according to geographical-floral elements, belong to the Middle-European, Pontic and Mediterranean element. Within the available gene pool, special attention should be addressed to wild fruit tree species and those species which are relict, endemic, rare and endangered according to the IUCN categorization. The regulatory basis for conservation and directed utilization of forest genetic resources in Serbia can be found in the strategic and legal acts in the field of environmental protection, nature conservation and forestry. Previous activities in the conservation of forest genetic resources are insufficient, whereby the level of their endangerment is continuously increasing as a result of deforestation and climate change. This situation requires a clear definition of a national strategy of conservation and directed utilization of forest genetic resources in Serbia, as a basis for planning activities in this area based on best practices.
Highlights
ШУМСКИ ГЕНЕТИЧКИ РЕСУРСИ СРБИЈЕУ оквиру укупног флористичког диверзитета, значајно место заузимају шумски генетички ресурси, који представљају генетички диверзитет садржан у хиљадама врста шумског дрвећа на Земљи
Summary Forest ecosystem baseline is made of different kinds of forest trees, whose genetic diversity is the basic unit of biodiversity
Genetic diversity encompasses the overall diversity of genes, or genetic information contained in all individual species of plants, animals, fungi and micro-organisms
Summary
У оквиру укупног флористичког диверзитета, значајно место заузимају шумски генетички ресурси, који представљају генетички диверзитет садржан у хиљадама врста шумског дрвећа на Земљи. Могу се дефинисати као генетичка варијабилност дрвенастих врста, која поседује потенцијалну или реалну вредност за човека (1989). Термин шумски односи сe на станиште и популације дрвећа и других типичних асоцијација дрвенастих биљака. Шумски екосистеми Србије изграђени су од око 250 аутохтоних дрвенастих врста, које према географско-флорним елементима припадају средње-европском, понтском и медитеранском елементу. Од евидентираних врста дрвећа и жбуња, у шумама Србије, према IUCNкатегоризацији, 38 спада у реликтне, ендемичне, ретке и угрожене (Banković et al, 2009). Као и ретке, реликтне, ендемичне и угрожене врсте шумског дрвећа, могу се сматрати приоритетним врстама у процесу конзервације и усмереног коришћења шумских генетичких ресурса (Isajev, Ši jačić - Nikolić , 2001, 2003; Milovanović , Ši jačić - Nikolić , 2006, 2008, 2010)
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
