Abstract
Ovo istraživanje ima za cilj da testira hipotezu o mogućnosti programa prevladavanja osećanja da proizvede značajan porast u navođenju konstruktivnih strategija prevladavanja averzivnih emocija. Za merenje navođenja strategija prevladavanja upotrebljen je Zadatak prevladavanja averzivnih osećanja (Saarni, 1997a). Uzorak je činilo 100 dece, prosečnog uzrasta od 7.8 godina. Polovina je prošla četvoromesečnu obuku interventnog programa prevladavanja osećanja, dok druga polovina nije bila izložena programu. Obe grupe su prošle tri merenja: pre implementacije programa, neposredno nakon implementacije programa i nakon 6 meseci od implementacije programa. Rezultati pokazuju da je kod dece koja su prošla interventni program, u odnosu na decu koja nisu bila izložena programu, došlo do značajnog povećanja u frekvenciji odgovora i širenja postojećeg verbalnog repertora novim, pozitivnim obrascima ponašanja u prevladavanju averzivnih osećanja. Najveći porast odgovora zabeležen je za emociju tuge, zatim besa, pa straha, i na kraju stida. Takođe je zabeležen i porast verbalnog navođenja konstruktivnih strategija u adaptivnom prevladavanju averzivnih osećanja tuge, straha, besa i stida, kao i značajna redukcija u navođenju nekonstruktivnih strategija. Ove promene su se održale kod dece koja su bila izložena programu i nakon 6 meseci od retestiranja. Rezultati istraživanja mogu se shvatiti kao preliminarna podrška u sprovođenju interventnih programa u pravcu širenja ideja o mogućim bihevioralnim odgovorima na različite emocionalno provokativne situacije.
Highlights
Prevladavanje je „svestan, voljni napor da se upravlja emocijom, kognicijom, ponašanjem, fiziologijom, i okolinom, kako bi se odgovorilo na stresni događaj ili stresne okolnosti“ (Compas, Connor-Smith, Saltzman, Thomsen, & Wadsworth, 2001, p. 89)
an increase inf constructive coping with the feelings of sadness
Those behavioural changes were detected even six months after completion of the programme
Summary
Srategije prevladavanja mogu pozitivno i negativno da utiču na razvoj deteta (Compas et al, 2001; Sandler, Tein, Mehta, Wolchik, & Ayers, 2000). Polazeći od pretpostavke da je na prevladavanje najlakše uticati putem preventivnih i drugih interventnih programa, teoretičari su saglasni da kreiranje programa koji u svom kurikulumu obuhvataju konstruktivne načine prevladavanja u situacijama koje deca doživljavaju ili procenjuju kao izazovne i stresne, mogu doprineti unapređenju njihovog zdravlja (Bodenmann, Perrez, Cina, & Widmer, 2002). Rani razvoj se pokazao kao optimalni period za intervenciju iz sledećih razloga: a) evaluacijom interventnih programa pokazano je da se u periodu od prvog do trećeg razreda osnovne škole mogu ostvariti promene na polju socijalne i emocionalne kompetencije kod učenika (Еlias, 1995; Grossman et al, 1997); b) prepoznavanje emocija i strategije prevladavanja averzivnih emocija stabilizuju se u periodu od 9. U istraživanju se pošlo od sledećih hipoteza: a) očekuje se da će kod dece koja prođu interventni program doći do značajnog porasta broja odgovora na Zadatku prevladavanja averzivnih osećanja i do redukcije nekonstruktivnih strategija prevladavanja averzivnih osećanja, u odnosu na decu iz kontrolne grupe; b) očekuje se da će se kod dece koja prolaze trening postignute pozitivne promene u navođenju konstruktivnih načina prevladavanja averzivnih osećanja održati i šest meseci nakon tretmana
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
