Abstract

The paper analyses ethical dilemmas and conflicting issues tied to euthanasia and the institutionalization of the right to a dignified death, viewed through a prism of arguments in favour of and against euthanasia, solutions of comparative law and the practice of the European Council and The European Court of Human Rights in this field, as well as the existing practices of physicians with respect to the implementation of various modalities of euthanasia. At the national lavel, the topic is becoming of interest as the Preliminary Draft of the Civil Code, in essence foresees, that this right can be effectuated in exceptional cases whereby all humane, psycho-social and medical conditions are fulfilled; whilst in a public hearing regarding the proposed solution showed a lack of readiness of the expert public, primarily medical, for radical changes in this field. Taking into consideration that passive euthanasia, whereby an incurable disease is allowed to run its course is widespread in medical practice, and that palliative care cannot provide all dying patients with cumbrous symptoms a peaceful and dignified death, the question of the right to euthanasia should be approached without hypocrisy. Access to euthanasia should be enabled, but under strict conditions, exclusively to individuals that are in the conclusive stages of an incurable illness, where death within a foreseeable time period is inevitable. Conditions and procedures tied to euthanasia should be precisely defined, so as to avoid its misuse and to establish clear rules in terms of physician accountability.

Highlights

  • Еу­та­на­зи­ја је до­пу­ште­на, ако је из­вр­ше­на од стра­не ле­ка­ра, под сле­де­ћим усло­ви­ма: па­ци­јент мо­ра би­ти из­ло­жен не­под­ но­шљи­вој пат­њи без ика­квих из­гле­да за по­бољ­ша­ње соп­стве­ног здрав­стве­ног ста­ња; зах­тев за из­вр­ше­ње еу­та­на­зи­је мо­ра би­ти до­бро­во­љан и из­ри­чит; па­ци­ јент мо­ра би­ти пот­пу­но све­стан свог ста­ња као и свих мо­гу­ћих из­гле­да у по­ гле­ду свог обо­ље­ња; нео­п­ход­но је из­вр­ши­ти кон­сул­та­ци­је бар са још јед­ним не­за­ви­сним ле­ка­ром ко­ји тре­ба да по­твр­ди ис­пу­ње­ност свих тра­же­них усло­ва; смрт мо­ра би­ти спро­ве­де­на на ме­ди­цин­ски аде­ква­тан на­чин од стра­не ле­ка­ра или па­ци­јен­та, али у при­су­ству ле­ка­ра; па­ци­јент мо­ра има­ти нај­ма­ње 12 го­ди­ на, при че­му се за па­ци­јен­те од 12 до 16 го­ди­на тра­жи са­гла­сност ро­ди­те­ља.[21]

  • Јав­на рас­пра­ва по­во­дом ре­ше­ња из Пред­на­цр­та Гра­ђан­ског за­ко­ни­ка[40] ко­јим се пред­ви­ђа оза­ко­ње­ње еу­та­на­зи­је по­ка­за­ла је да ме­ђу ле­ка­ри­ма у Ср­ би­ји пре­о­вла­ђу­ју они са из­ра­зи­то не­га­тив­ним ста­вом пре­ма ак­тив­ној ету­а­на­ зи­ји, док је од­нос пре­ма па­сив­ној еу­та­на­зи­ји са­свим дру­га­чи­ји.[41] Па­сив­на еу­та­на­зи­ја је до­пу­ште­на у кон­тек­сту пра­ва па­ци­јен­та да од­би­је ме­ди­цин­ску ме­ру ко­јом се спа­са­ва или одр­жа­ва ње­гов жи­вот.

  • Пo истом ре­зо­ну по ко­јем се (ак­тив­на) еу­та­на­зи­ја сма­тра „ла­жним ху­ ма­ни­змом“, раз­ли­ко­ва­ње ак­тив­не и па­сив­не еу­та­на­зи­је се мо­же, са ста­но­ви­шта па­ци­јен­то­ве до­бро­би­ти, сма­тра­ти ли­це­мер­ним, јер оно ни­је ре­зул­тат на­сто­ ја­ња да се шан­са пру­жи жи­во­ту или на­чел­но заш­ ти­те па­ци­јен­то­ва пра­ва, већ по­тре­бе да се ле­кар рас­те­ре­ти мо­рал­не не­ла­го­де ве­зе­не за та­бу уби­ства и стиг­му ко­ја је при­ле­пље­на за ак­тив­ну еу­та­на­зи­ју.

Read more

Summary

Introduction

Еу­та­на­зи­ја је до­пу­ште­на, ако је из­вр­ше­на од стра­не ле­ка­ра, под сле­де­ћим усло­ви­ма: па­ци­јент мо­ра би­ти из­ло­жен не­под­ но­шљи­вој пат­њи без ика­квих из­гле­да за по­бољ­ша­ње соп­стве­ног здрав­стве­ног ста­ња; зах­тев за из­вр­ше­ње еу­та­на­зи­је мо­ра би­ти до­бро­во­љан и из­ри­чит; па­ци­ јент мо­ра би­ти пот­пу­но све­стан свог ста­ња као и свих мо­гу­ћих из­гле­да у по­ гле­ду свог обо­ље­ња; нео­п­ход­но је из­вр­ши­ти кон­сул­та­ци­је бар са још јед­ним не­за­ви­сним ле­ка­ром ко­ји тре­ба да по­твр­ди ис­пу­ње­ност свих тра­же­них усло­ва; смрт мо­ра би­ти спро­ве­де­на на ме­ди­цин­ски аде­ква­тан на­чин од стра­не ле­ка­ра или па­ци­јен­та, али у при­су­ству ле­ка­ра; па­ци­јент мо­ра има­ти нај­ма­ње 12 го­ди­ на, при че­му се за па­ци­јен­те од 12 до 16 го­ди­на тра­жи са­гла­сност ро­ди­те­ља.[21]

Results
Conclusion
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call