Abstract
Cost-effectiveness of polar cultivation was analyzed based on one of the indicators for the assessment of agriculture and forestry projects - cost-benefit (r). Poplar plantations of the clone I-214 of different rotations and on different soil types were analyzed in the area of Ravni Srem. The aim of the study was to evaluate the justification of the invested financial means in wood production in poplar plantations, based on the analysis of costs and receipts at different plantation ages, using the cost-benefit method. It was found that in all 13 analyzed compartments, the average cost-benefit ratio was 0.36. This means that the costs at the discount rate of 12% are about 2.8 times higher than the receipts. Accordingly, it can be asserted that it is economically unjustified to invest in the projected stands, but only in the case when the value of social capital accounts for 12%. Based on the analysis of sensitivity of the cost-benefit method, it was concluded that cost benefit ratio for p=8-12% was below 1 within the study range of costs and receipts changes, while for p=4-6% this ratio was above 1 in some cases of decrease in costs, i.e. increase in receipts. It was noted that the change in r depending on the change in costs, developed by the exponential function, and the change in r depending on the change in receipts developed by the linear function. Also, it was concluded that at the lower discount rates, the values of r moved towards 1, so for 8% r=0.71, and for 6% r=0.94. The value at the discount rate of 4% indicates that the project is cost-effective and that the invested ? 1 makes ? 1.22. This fact is especially important when poplar cultivation projects are ranked. For this reason, this method is used for the evaluation of social benefits, i.e. for economic analyses. It is almost never applied in the analysis of private investments.
Highlights
Да би се трошкови и приходи од засада топола могли поредити треба их учинити упоре дивим и то коришћењем дисконтовања појединих износа и
Овај параметар представља однос између укупних годишњих користи и трошкова, дисконтованих на почетни моменат дисконтном стопом од 12%, односно друштвеном ценом капитала
Како овај параметар представља однос између укупних годишњих користи и укупних годишњих трошкова, дисконтованих на почетни моменат дисконтном стопом од 12%, према прегледу се види да је однос „корист-трошак“ испод 1
Summary
Процена исплативости производње дрвета у засадима тополе у Рaвном Срему на бази методе „корист-трошак“. Циљ истраживања је да се на основу анализе трошкова и прихода у различитим периодима старости засада, коришћењем методе „корист-трошак”, провери оправданост уложених финансијских средстава у производњу дрвета у засадима тополе. Циљ истраживања је да се на основу анализе садашњих вредности трошкова и прихода у периоду од [25,26,27,28,29,30,31,32,33,34,35,36,37,38,39,40,41,42] године, коришћењем динамичке методе економских истраживања - методе „корист-трошак“ (Gittinger, 1977, Layard , Glaister, 1994, Boardman et al, 2001, Hanley, Spash , 2003 ), испитају финан сијски ефекти у посматраним тополиним засадима и провери њихово реаговање на могуће промене у износу трошкова и прихода. Да би се трошкови и приходи од засада топола могли поредити треба их учинити упоре дивим и то коришћењем дисконтовања појединих износа (прихода и трошкова) и
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
