Abstract
Although agriculture provides basic life and economic needs, it cannot be disregarded that it also creates negative environmental externalities. In this paper the author presents possibilities of their internalization trough tax on pesticides and tax on fertilizers, as well as analyses the ecological characteristics of taxes that burden farmers in the Republic of Serbia.
Highlights
УВОДНА РАЗМАТРАЊАПоследњих неколико деценија савремено друштво карактерише еколошка криза чије решавање захтева мултидисциплинарни приступ, укључивши и коришћење економских инструмената заштите животне средине.
Рolluter pays principle), чија суштина је у томе да се произвођачи и потрошачи путем тржишта (цена) подстичу да се окрену ка потрошњи, односно производњи, која је „пријатељски“ настројена према животној средини.
Економски инструменти заштите животне средине имају двојаку функцију: фискалну и еколошку.
Summary
Последњих неколико деценија савремено друштво карактерише еколошка криза чије решавање захтева мултидисциплинарни приступ, укључивши и коришћење економских инструмената заштите животне средине. Рolluter pays principle), чија суштина је у томе да се произвођачи и потрошачи путем тржишта (цена) подстичу да се окрену ка потрошњи, односно производњи, која је „пријатељски“ настројена према животној средини. Економски инструменти заштите животне средине имају двојаку функцију: фискалну и еколошку. Њиховим коришћењем се обезбеђују финансијска средства, али и подстицај приватном и пословном сектору да своје понашање, односно активности ускладе са циљевима политике заштите животне средине. У финансијској литератури не постоји сагласност у погледу тога шта све спада у економске инструменте заштите животне средине. Срећу се становишта да се ту сврставају: порези схваћени у најширем смислу речи,[3] дозволе за загађивање животне средине, уклањање тржишних баријера и субвенција које промовишу економски неефикасно понашање и понашање које није „пријатељски настројено“ према животној средини.[4] Постоје и гледишта да се у економске инструменте сврставају: еколошки порези, субвенције, систем повраћаја депозита Већина економиста сматра да кључна детерминанта приликом избора мере еколошке политике треба да буде cost-benefit анализа, односно полази се од тога да мера еколошке политике треба да допринесе не само заштити животне средине него и повећању дохотка.[7]
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
