Dve kategorije ili jedna dimenzija: taksometrijske analize modaliteta rizičnog ponašanja

Abstract

U radu su predstavljene osnovne postavke taksometrijskog pristupa procene kategorijalnosti konstrukata, i prikazani primeri taksometrijskih analiza. Osnovni cilj taksometrijskog pristupa je da utvrdi da li su konstrukti dimenzionalni, ili je reč o dve razdvojene kategorije, koje se nazivaju 'takson” i 'komplement”. U tu svrhu, koristi se nekoliko analitičkih postupaka zasnovanih na različitim principima, a za konačnu ocenu kategorijalnosti / dimenzionalnosti neophodno je da procene na osnovu svih primenjenih analiza budu saglasne. Opisane su procedure 'MAMBAC”, 'MAXCOV”, 'MAXEIG”, 'MAXSLOPE” i 'L-Mode”. Primena taksometrijskih procedura prikazana je na primeru tri konstrukta iz domena rizičnog ponašanja – Delinkventnog ponašanja, Zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i Sklonosti ka kockanju. Konstrukti su procenjivani Upitnikom za procenu rizičnih ponašanja, a podaci su prikupljeni na uzorku od 421 ispitanika (257 žena), prosečne starosti 30,62 godine. Kao indikatori, korišćeni su odgovori na stavke skala Delinkventno ponašanje, Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i Sklonost ka kockanju. Primenjeni su postupci 'MAMBAC”, 'MAXEIG” i 'L-Mode”. Rezultati sugerišu da se konstrukt Delinkventno ponašanje može s izvesnim oprezom okarakterisati kao taksoničan, budući da postoji saglasnost rezultata dva od tri primenjena taksometrijska postupka. Konstrukt Zloupotreba psihoaktivnih supstanci može se okvalifikovati kao ambivalentan (ni taksoničan, niti dimenzionalan), dok rezultati sugerišu da je Sklonost ka kockanju dimenzionalan konstrukt. Primer ukazuje na neke od osnovnih problema u primeni taksometrijskih postupaka (testovi konzistencije, validnost indikatora, saglasnost rezultata različitih analiza, konačna procena taksoničnosti konstrukata, i sl.).