Abstract

The paper analyzes the boundaries of constitutional normative control of law provisions which authorize the administrative authorities to decide cases on discretionary power. The reason for this analysis is an example of the practice of the Constitutional Court of Serbia which tested the constitutionality of provision of the Law on Citizenship of the Republic of Serbia. Provision that was the subject of constitutional normative control included deciding on the application for admission or termination of citizenship on the base of discretionary power of the Ministry of Interior. The aim of analysis is to point out the failures and problematic places in the Court's decision in the sense of omitting the essential issues relevant to the subject of the proceedings; the missing sharpness of legal arguments on which decision was based; the insufficient clarification of the Court in the respect of allegations of the initiative; and finally, and the most importantly, the lack of pointing on the nature and significance of the administrative act which is adopted on the base of discretionary power from the standpoint of general interest.

Highlights

  • The paper analyzes the boundaries of constitutional normative control of law provisions which authorize the administrative authorities to decide cases

  • The reason for this analysis is an example of the practice of the Constitutional Court

  • of Serbia which tested the constitutionality of provision of the Law

Read more

Summary

ОСПОРЕНА ОДРЕДБА ЗАКОНА О ДРЖАВЉАНСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Уставном судом Србије поднета је иницијатива за покретање поступка оцене уставности одредбе Закона о држављанству Републике Србије којом се уређује одлучивање о пријему у држављанство односно престанак држављанства на основу слободне оцене органа управе. У иницијативи је истакнуто „...да се из оспорене одредбе Закона на види на основу којих критеријума Министарство унутрашњих послова Републике Србије може одбити захтев за стицање држављанства Републике Србије, јер по мишљењу иницијатора, у овом случају могу постојати само две ситуације – држављанство се стиче ако су испуњени услови прописани Законом, односно захтев за стицање држављанства се одбија у случају неиспуњења прописаних услова.“ Даље, у иницијативи је истакнуто да оспорене одредбе Закона нису у складу са одредбама чл. 21 Устава „..због тога што постоји различито поступање према лицима која испуњавају услове за стицање држављанства, јер се органу који одлучује о захтевима за стицање држављанства даје овлашћење да захтев лица које испуњава законске услове за стицање држављанства одбије без разлога који су странци предочени и на које би могла да се жали.“У иницијативи се наводи да оспорена одредба Закона није у складу ни са одредбама чл. Изложени наводи из иницијативе усмерени су на указивање на евентуалну неуставност оспорене одредбе Закона у делу који се односи на поступање Министарства по захтеву за пријем у држављанство, док су наводи о евентуалној неуставности истог овлашћења Министарства у односу на одлучивање о престанку држављанства у иницијативи изостали

РЕШЕЊЕ УСТАВНОГ СУДА И КОМЕНТАР
19 Више о управном спору видети
25 О неаутономној природи члана којим се забрањује дискриминација видети

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call

Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.