A sanctuary screen from the island of Kolocep

Valentina Babic

doi:10.2298/zog1741051b

Abstract

The paper discusses the structure and carved decoration of the restored marble sanctuary screen from the island of Kolocep near Dubrovnik. Based on the early medieval history of present-day southern Dalmatia and the fragmentary inscription commemorating a queen as the donor of the screen, it may be concluded that she was one of the Serbian Doclean (Duklja) queens from the second half of the eleventh century. The inscription is the only evidence that the kings of Dioclea ruled over the Elaphite islands. The carved decoration is typical of the Middle Byzantine period (9th-12th century), with some regional traits. The only exceptions are the figures of putti. They can be associated with Romanesque architectural sculpture in southern Italy created in the late eleventh century, after the Norman conquest of this region. The author puts forward the hypothesis that the donor was Queen Jaquinta, wife of King Bodin (1081-1101), who was a Norman woman from Bari.

Highlights

У раду се анализирају структура и рељефна декорација рестаурисане мермерне олтарске преграде са острва Колочепа код Дубровника
Црква Светог Михаила сачувала се само у основи, због чега није било могуће вратити олтарску преграду у њен првобитни архитектонски оквир, те се чува у Жупној збирци на Колочепу
The author puts forward the hypothesis that the donor was Queen Jaquinta, wife of King покушај да се олтарска преграда са Колочепа сагледа, по структури и декорацији, у контексту византијске уметности, јер су на њој, већином, заступљени декоративни мотиви и композиције карактеристични за средњовизантијски период (IX–XII), односно да се одреде регионалне особености и објасне одређене спе

Summary

Валентина Бабић*

У раду се анализирају структура и рељефна декорација рестаурисане мермерне олтарске преграде са острва Колочепа код Дубровника. Кључне речи: олтарска преграда, Колочеп, уметност, XI није познатих фрагмената олтарске преграде већ је век, Дукља, историја, Елафити публикована.[5] Као и другим, многобројним фрагмен-. The carved decoration is typical of the Middle Byzantine period (9th–12th century), with some regional traits. The only exceptions are the figures of putti They can be associated with Romanesque architectural sculpture in southern Italy created in the late eleventh century, after the Norman conquest of this region. The author puts forward the hypothesis that the donor was Queen Jaquinta, wife of King покушај да се олтарска преграда са Колочепа сагледа, по структури и декорацији, у контексту византијске уметности, јер су на њој, већином, заступљени декоративни мотиви и композиције карактеристични за средњовизантијски период (IX–XII), односно да се одреде регионалне особености и објасне одређене спе-.

Светог Николе и Светог Михаила на острву Колочепу

Ta vyzantina glypta tou katholikou tēs monēs Vatopediou sto Agiou

Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslavenske akademije