Ка обалама Ахеронта. Читање Сапфиног фрагмента 95V

Abstract

Текст настоји да понуди плодоносно читање Сапфиног фрагмента 95, чија интригантност почива поглавито на штуром, али чудесном опису загробног простора, осликаног као привлачно и лепо место, умногоме блиско протоидиличним крајолицима Илијаде и Одисеје . Тиме се отвара есхатолошки пут интерпретације, који води ка сагледавању Сапфиних стихова у кругу доминантних визија загробног света које нам је завештала рана хеленска култура. Одвајајући се од хомерске представе Хада, да ли се песникиња с Лезба приближава мистеријској концепцији? Свепрожимно еротско озрачје Сапфине поезије, које влада и над овим стиховима, захтева, међутим, да се слика дивних обала хадске реке рашчита у контексту емотивних феномена, љубави, жеље, заборава и самозаборава. Есхатолошко и еротолошко читање тако се претапају једно у друго, захтевајући од интерпретатора да у свој метатекст призове низ разнородних поетских дела, међу којима се находе фрагменти орфичких Рапсодија, фунерарни текстови орфичких заветних листића, Илијада , а надасве Одисејa .