Abstract
Почетком шездесетих година двадесетог века у југословенској политичкој јавности учестале су дискусије око предстојеће уставне реформе. У погледу будућег положаја Аутономне покрајине Војводине, сукобиле су се две концепције. Прва, коју је половином октобра 1961. године у београдској Борби, у четири наставка, објавио Милош Минић под насловом Прилог дискусији о новом уставу залагала се за хомогенију структуру Републике Србије. Према Минићевим идејама, иза којих је вероватно стајало тадашње републичко руководство, поред постојеће АП Војводине, односно Аутономне Косовско-метохијске области, предвиђено је формирање још неколико области на простору тзв. „Уже Србије“. Претходно је Минић опширно анализирао принципе политичког уређења са теоријског гледишта, историјски развој односа између републике и аутономних јединица и тада актуелно питање срезова. Са друге стране, стручњаци Завода за јавну управу АП Војводине, своје мишљење о предстојећим уставним променама предочили су још у пролеће (мај-јун) 1961. године, у виду неколико обимних списа. Реч се о реферату др Будимира Дамјанова и Миливоја Ковачевића под насловом Аутономна покрајина Војводина (положај и права), Информацији о неким важним питањима у вези са уставном реформом и доношењем статута Аутономне покрајине Војводине, Коментарима о прописима савезног и републичког устава који регулишу правни положај АП Војводине, те још неким елаборатима.
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.