Abstract

Кратице, интерпункције, сигле, те друге врсте кратица и бројевним знацима биле суставни део и старовековних а посебно средњовековних повеља. Како је израда материјала за писање била веома скупоцена, посебно коже (пергамене), прибегавало се скраћивању речи у тексту како би се на мањем простору могло написати што више текста. Сложеност проблематике јест да је свака канцеларија и регија те врста латинског писма (од каролине, беневентане, куријале до готице и хуманистике) имала свој систем скраћивања слова. Начин дешифровања појединих скраћеница у повељама јест на граници науке и уметности, а у којем су неки ауторитети имали своје својствене ставове и решења. Дешифровање и ишчитавање латинских рукописа је дипломатици и палеографији дала врло важно место у помоћним историјским наукама, а на чему се заснива једно од темељних делова развоја историјске науке уопште.

Full Text
Paper version not known

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call

Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.