Abstract
У друштвеном и духовном животу хришћана у Турској, црква је имала велики значај. После укидања Пећке патријаршије, српско становништво у Турској потпало је под утицај Цариградске патријаршије која је у свим епархијама за митрополите постављала Грке. Како је црква у Турској имала обележје народности, борба за добијање митрополитских столица у Турској, је поред верског имала и велики политички значај. Долазак Дионисија Петровића за рашко-призренског митрополита представљао је значајан дипломатски успех Србије. Српски народ у Старој Србији, добио је прилику за интензивније деловање на црквено-просветном и културном плану, а Србија моћно упориште за делотворније спровођење своје политике у европском делу Турске.
Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
