Abstract

The concept of strategic culture emerged in the late 1980s. The author who founded this concept in security studies, Jack Snyder, used the concept of strategic culture for interpretation of Soviet nuclear doctrine in the Cold War period. The conceptualization of strategic culture has played a dominant role in two theoretical approaches to the study of security, realism and social constructivism. The aim of this paper is to show the way of conceptualization of strategic culture in security studies, more precisely, within the realism and social constructivism schools. The realization of this goal implies the attempt to present the most relevant findings of the authors who have discussed the concept of strategic culture in their works. The conceptualisation view is divided into three generations of authors, while the works of the first and third generation authors, Colin Gray and Alistair Johnston, represent the "core" of methodological disputes regarding the concept of strategic culture. The essence of the concept of strategic culture is that national culture is a foundation that embodies and builds a unique approach to foreign policy, based on a culturally understanding of war and the use of force.

Highlights

  • На трагу ових методолошких спорења развијала се критика аутора прве и треће генерације аутора

  • Иако је култура дуго времена оспоравана као потенцијално корисна перспектива за анализу стратешког размишљања и деловања, крајем 70их година уследило је њено увођење у науку међународних односа

  • Поред Снајдера и Греја, неопходно је поменути и Керија Лонгхрста (Kerry Longhurst), који одређује стратешку културу као „карактеристичан скуп веровања, ставова и пракси у односу на употребу силе, који су неговани од стране колектива и настају постепено током времена, кроз јединствен историјски процес

Read more

Summary

КОНЦЕПТ СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ У СТУДИЈАМА БЕЗБЕДНОСТИ

Душан Кесић*, студент докторских студија Универзитет у Београду, Факултет безбедности. Сажетак: Концепт стратешке културе настао је крајем 80-их година 20. Аутор који је утемељио овај концепт у науци међународних односа, Џек Снајдер, употребио је концепт стратешке културе како би интерпретирао совјетску нуклеарну доктрину у периоду Хладног рата. Концептуализација стратешке културе се одвијала доминантно у два теоријска приступа студија безбедности, реализму и социјалном конструктивизму. Циљ овог рада јесте приказ начина концеп– туализације стратешке културе у студијама безбедности, тачније, у оквиру школа реализма и социјалног конструктивизма. Реализација овог циљ подразумева покушај да се прикажу најрелевантнији налази аутора који су у својим радовима тематизовали концепт стратешке културе. Суштину концепта стратешке културе чини полазиште да национална култура представља темељ који обликује и гради јединствен приступ спољној политици, заснован на културално утемељеном поимању рата и употребе силе.

Душан Кесић
Настанак концепта стратешке културе
Прва генерација концептуализације
Друга генерација концептуализације
Трећа генерација концептуализације
Алистер Џонстон
Summary
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call