АУТОНОМИЈА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ И АРОНДАЦИ.ТА ЕПИСКОПИЈА 1831-1836.

Abstract

У раду су објашњене промене у Православној цркви у Кнежевини Србији од периода стицања и уобличавања њене аутономије од 1831. до 1836. године. Указано је на чињеницу да је досадашња употреба назива „Конкордат“ у историографији за документ којим је 1831. аутономија утемељена била неодговарајућа. Анализиране су промене извршене услед деловања чинилаца спољашње и унутрашње природе, од којих је најважнија била промена броја и граница епархија. Повећањем броја епархија, обезбеђен је неопходан број епископа за формирање аутономног сабора, који би могао бирати митрополита Србије и остале архијереје у њој. Поред тога, дошло је и до промена територије епархија, прво због припајања подручја Шест нахија Кнежевини Србији 1833, а потом и услед измена граница између њих. Године 1836. Васељенска патријаршија потврдила је ново стање, чиме су границе аутономне Православне цркве у Кнежевини Србији коначно одређене.