Abstract
Резиме: Више од једног вијека стара рацио анализа, упркос бројним промјенама које су настале, нарочито у посљедње двије деценије у окружењу и пословању компанија, показала се као једноставан и брз начин идентификовања квалитета финансијског положаја и успјешности. Почетак примјене „мјешовите” основе финансијског извјештавања донио је усљед примјене фер вриједности промјену у садржини резултата и сопственог капитала. Околност да резултат садржи нереализоване добитке чија се реализација може очекивати у релативно кратком року, претворила је реализовани добитак из концепта историјског трошка у резултат који би компанија остварила ако до тренутка продаје финансијских средстава која се вреднују по фер вриједности кроз резултат не би било промјена њихове фер вриједности. Како су таква очекивања нереална, корисно је утврдити учешће нереализованих добитака/губитака у резултату. Слична, али јача потреба постоји и када је ријеч о сопственом капиталу, који садржи нереализоване добитке чија реализација ће усљедити у дужем периоду, па је вјероватноћа да ће доћи до промјена фер вриједности средстава и обавеза који се вреднују по фер вриједности кроз Остали укупан резултат виша. Мјерила финансијских перформанси која се утврђују на основу наведених величина због овога могу имати другачију висину и тумачење. Потреба да се мјерила перформанси прилагоде потребама инвеститора и повјерилаца наметнула је захтјеве за стварањем нових и коришћењем нефинансијских мјерила перформанси заједно са одабраним мјерилима финансијских перформанси.Summary: Until today despite the many changes that have occurred, particularly in the last two decades, in the business environment and operations of companies, more than a century old ratio analysis proved to be a simple and quick way of identifying the quality of their financial position and successfulness. The beginning of the application of „mixed” basis of financial reporting brought change in the content of results and in the equity due to the application of the fair value. The circumstances in which the result includes unrealized gains whose realization can be expected in a relatively short time, turned a realized gain out of the concept of historical cost into the result that the company would achieve if, until the sale of financial assets that are measured at fair value per result, there would not be any changes in their fair value. As such expectations are unrealistic it is useful to determine the share of unrealized gains/losses in the result. There is also a similar but stronger need when it comes to the equity, which includes unrealized gains whose realization will occur in a longer period, so there is higher probability that changes in the fair value of assets and liabilities which are measured at fair value per other total result will happen. Because of this measures of financial performance, which are determined on the basis of the stated parameters, can have different values and interpretations. The need to adapt the performance measures to the needs of investors and creditors imposed the requirements for establishing new ones and using non-financial performance measures together with the selected measures of financial performance.
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.