Oksidi sumpora, koji nastaju sagorevanjem goriva koja sadrže sumpor (ugalj, nafta), predstav-ljaju gasove staklene bašte sa indirektnim dejstvom. Poznato je da ovi gasovi imaju nepovoljan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, dovodeći do pojave kiselih kiša i respiratornih problema. Za ubla-žavanje klimatskih promena, neophodno je izvršiti smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte među koje spadaju i sumporni oksidi iz termoenergetskih postrojenja.
 Emisije gasova staklene bašte sa štetnim efektima su ograničene propisima EU i Republika Srbija se suočava sa nizom obaveza u pogledu smanjenja emisija ovih gasova u narednim godinama u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.Glavnu ulogu u ovoj problematici dobili su mokri postupci koji se mogu klasifikovati kao nere-generativni (sa jednim prolazom) i regenerativni. U dosadašnjoj praksi najčešće je primenjivan nere-generativni krečnjački postupak. U ovom procesu alkalna smeša je reagens i gips je konačni proizvod. Nedostatak procesa je proizvodnja velike količine čvrstog otpada. Pri regenerativnim postupcima dolazi do termalne regeneracije solventa koji se vraća natrag u proces. Među najzastupljenijim rege-nerativnim postupcima su proces hemijske apsorpcije u aminima i proces fizičke apsorpcije u organ-skim rastvaračima.
 Za kompjuterske simulacije, dizajn opreme i njihovu implementaciju u proces odsumporavanja dimnih gasova, neophodni su pouzdani podaci za termofizičke i transportne osobine potencijalnih rastvarača. Sa tim ciljem urađeno je modelovanje termofizičkih svojstava, za potencijalne apsorbente u regenerativnim postupcima odsumporavanja dimnih gasova, baziranih na procesu hemijske ili fizič-ke apsorpcije u organskim rastvaračima.

U radu je predložen dvodimenzijski model numeričke simulacije sagorevanja tečnih goriva u flu-idizovanom sloju, koji se zasniva na dvo fluidnom Euler – Euler pristupom modeliranja fluidizovanog sloja uz određivanje polja brzina gasa i čestica u dvofaznim, granularnim tokovima zasnovane na ana-logiji sa kinetičkom teorijom gasova (KTGF). Sveobuhvatan model kompleksnih procesa u fluidizacio-noj komori sagorevanja podrazumeva, pored određivanja polja brzina gasne i čestične faze, inkorpori-ranje energetskih jednačina gasne i čestične faze, kao i transportnih jednačina hemijskih komponenti sa izvornim članovima usled konverzije komponenata. Brojni numerički eksperimenti pokazuju da je izbor koeficijenata u izrazima za sile trenja prilikom interakcije faza ima izuzetan značaj i mora se sprovesti za svaki, značajno različit režim fluidizacije, posebno. Urađene su serije numeričkih eksperi-menata sa simulacijom procesa sagorevanja u FS sa i bez značajnog sadržaja vode u gorivu. Proračuni su nestacionarni, a modelirani vremenski period odgovara vremenu za koje gas prođe kroz celu visinu reaktora. Numerički eksperimenti, na osnovu predloženog matematičkog modela, su takođe korišćeni za potrebe analize uticaja različitih snaga pri kojima radi reaktor, kao i različitih stepena fluidizacije, na efikasnost sagorevanja kao i na profile temperatura u zoni sagorevanja.

U ovom radu analiziran je postupak tretmana oraha koji se izlažu sušenju. Sugerisani su dijagrami tokova, kako za ceo proces koji uključuje i pripremne operacije, tako i za numeričku analizu posmatranog problema, koja je neophodna da bi se dobili preliminarni rezultati matematičkog modela procesa sušenja oraha. Detaljnije je objašnjena numerička strategija, kao i različiti metodi sušenja i skladištenja. Ovakva analiza problema pruža uopštenu sliku procesa sušenja, što može da omogući bolji uvid u partikularne probleme i pouzdanije planiranje procesa.

Prilikom donošenja odluka uobičajeno je da se uradi analiza koja će u obzir uzeti različite kriterijume. Pošto postoji nekoliko poznatih načina za sušenje oraha, postavlјa se pitanje koji od njih odabrati. U radu je obavljena analiza na osnovu kriterijuma različite vrste koji bi donosiocu odluke mogli da pomognu u donošenju odgovarajuće odluke. Analizirani su aspekti koji mogu da utiču na formiranje i odabir odgovarajućih kriterijuma, a analiza je sprovedena i na konkretnom primeru.

Sagorevanje goriva pomoću vrtložnih gorionika, korišćenjem efekta vihornog strujanja, je vrlo značajno i široko rasprostranjeno. Proračun vrtložnih gorionika je relativno složen proračun i zahteva obučenog projektanta. S obzirom da je ručnim proračunom teško razmotriti različite varijante komponovanja gorionika to predstavlja ograničavajući faktor pravilnog projektovanja. U radu je izložen softver za proračun i dimenzionisanje vrtložnih gorionika. On omogućuje da se provere sve one varijante komponovanja gorionika u odnosu na razne karakteristike goriva i raspodele vazduha i izabere optimalna konstrukcija gorionika. Programom je obuhvaćeno više varijanti gorionika. Proračun je primenjiv za čvrsto sprašeno gorivo i gasovito gorivo. Program je napravljen tako, da se na osnovu izabranih polaznih podataka izvrši dimenzionisanje i interaktivni proračun gorionika, te da se, na osnovu standardnih konstruktivnih materijala, izabere optimalna konstrukcija gorionika.

U praksi se često javlja potreba da se odrede toplotni gubici sa sfernih površina(lopta ili kalota) u okolnu struju vazduha. Sferni rezervoari, polusferni poklopci i danca rezervoara i sl. se dosta često sreću u procesnoj industriji. Jednačine za određivanje koeficijenta prelaza toplote su često komplikovane i zahtevaju veliki broj računskih operacija kao i poznavanje termofizičkih svojstava fluida, u najvećem broju slučajeva vazduha, koja zavise od temperature. U radu su prikazane korelacione jednačine za određivanje koeficijenta prelaza toplote sa usamljene sferne površine pri prirodnom i prinudnom strujanju vazduha. Date korelacione jednačine odnose se samo na vazduh i ne zahtevaju iznalaženje termofizičkih svojstava, a zavise samo od geometrije odnosno prečnika sfere, temperaturske razlike površine sfere i okolnog vazduhakao i brzine strujanja vazduha preko sfere. Pomenute jednačine su dobijene na osnovu, u inženjerskoj praksi često korišćenih i proverenih jednačina za Nuseltov broj, koje su najčešće citirane u relevantnoj stručnoj literaturi kao što su priručnik VDI Heat Atlasi priručnik Taschenbuch für Heizung + Klimatechnik autoraRecknagel i Sprenger.

Prisustvo As(V) u životnoj sredini ima negativan efekat na zdravlje ljudi. Uklanjanje arsena adsorpcijom je često korišćena tehnika. Povećana upotreba poli(etilen tereftalata) (PET-a) uslovila je povećanu količinu nastalog otpada. Novija istraživanja usmerena su ka ispitivanju mogućnosti upot-rebe otpadnih materijala kao adsorbenta. Cilj ovog rada je uklanjanje As(V) jona otpadnim PET-om modifikovanim primenom hibridnog materijala getit/α-MnO2. U ovom radu predstavljeni su rezultati adsorpcionih izotermi i termodinamički parametri. Maksimalni adsorpcioni kapacitet dobijen je upotrebom Lengmirovog modela − 16,21 mg g-1. Adsorpcija As(V) jona na modifikovanom PET-u je spontan, egzoterman proces.

Pošto se u literaturi (većina literaturnih izvora) i praksi (većina proizvođača i korisnika) poistovećuju rešenja i procesi u kondenzacionim sušarama i sušarama sa toplotnom pompom, tačnije ne pravi se razlika sa aspekta konstrukcije rešenja i odgovarajućih procesa, u radu se razmatraju, analiziraju i upoređuju rešenja ovih sušara i procesa: sa delimičnom recirkulacijom i potpunom recirkulacijom agensa sušenja, kondenzacionih sušara, i procesa sušenja u sušarama sa toplotnom pumpom.

U radu je predstavljen dvodimenzijski termohidraulički model strujanja dvofazne mešavine oko snopa cevi vertikalnog generatora pare, kao i model za proračun toplotnog fluksa između predajnika i prijemnika toplote. Model dva fluida je primenjen za simulaciju strujanja dvofazne mešavine na strani prijemnika toplote i zasnovan je na jednačinama bilansa mase, količine kretanja i energije za svaku fazu pojedinačno. Procesi na međufaznim razdelnim površinama su modelirani na osnovu odgovarajućih konstitutivnih korelacija. Takođe, u radu su predstavljeni različiti načini modeliranja sile međufaznog trenja, koji se koriste u komercijalnim softverskim paketima za CFD simulacije i programima za analize sigurnosti nuklearnih reaktora. Predviđanje toplotnog fluksa izvršeno je modelom razmene toplote, koji obuhvata mehanizme jednofazne konvekcije, pothlađenog ključanja i razvijenog mehurastog ključanja. Rezultati dobijeni numeričkom simulacijom su upoređeni sa izmerenim vrednostima dostupnim u literaturi. Razvijeni model predstavlja podršku pri projektovanju generatora pare, a rezultati pružaju detaljan uvid u termohidrauličke parametre procesa.

U radu se razmatra automatsko upravljanje termodimnom komorom, koja je namenjena za termičku obradu (sušenje, kuvanje, prženje, pečenje) i dimljenje mesa, mesnih proizvoda, ribe, sira itd. Komora poseduje električne grejače za sušenje i grejače za generisanje pare, ventilator s frekvencijskom regulacijom za cirkulaciju vazduha, integrisane sisteme za generisanje dima i eliminaciju otpadnog dima, elektromagnetne ventile za pranje i klapne za regulaciju otvora dimovodnog kanala. Upravljačka logika je na bazi PLC – a. Prikazivanje i zadavanje karakterističnih veličina i parametara kao što su temperatura, vlažnost vazduha u komori, tekuća vrednost vlažnosti u jednoj ili dve tačke proizvoda koji se tretiraju u komori i strujanje vazduha, vrši se na operatorskom panelu. Na panelu se zadaju programi i mogu se videti statusi uređaja, koji omogućavaju funkcionalnost termodimne komore. Procedura upravljanja komorom odvija se aktiviranjem odgovarajućih receptura, koje su kreirane na osnovu iskustava i zahteva tehnologa, a rezultat toga je dobar kvalitet proizvoda.