Učestalost gojaznosti u odrasloj populaciji opštine Prokuplje

Abstract

UVOD. Gojaznost dostiže epidemijske razmere u svetu i kod nas. Gojaznost može biti obična ili primarna i sekundarna u sklopu drugih, najčešće endokrinoloških bolesti. Etiologija primarne gojaznosti je multifaktorijalna. Pored postojanja poligenskog tipa nasleđivanja, najčešći uzroci mogu biti dijetetske navike (prejedanje, noćno jedenje ili bulimija), fizička neaktivnost, biohemijski ipsihološko-bihevioralni faktori. Cilj istraživanja je utvrđivanje učestalosti gojaznosti i tipova gojaznosti i njena korelacija sa životnim navikama pojedinaca i komorbiditetima. MATERIJAL I METODE. U ovom ispitivanju, na osnovu uzorka 213 ispitanika, putem anketnog upitnika,istraživana je učestalost gojaznosti i njena korelacija sa životnim navikama pojedinaca. Istraživanje je sprovedeno korišćenjem anonimnog originalnog anketnog upitnika koji je sadržao 18 pitanja. Ono je sprovedeno u ordinaciji na nivou primarne zdravstvene zaštite prokupačkog Doma zdravlja. U istraživanju je učestvovalo 213 ispitanika, od toga 83 muškarca (38,97%) i 130 žena (61,03%). Prosečna starost je bila 48,87±12,54 godina. Za procenu uhranjenosti u svakodnevnom radu lekara koristi se indeks telesne mase (IMT ili body mass index-BMI) i obim struka. Statistička obrada značajnosti razlika između varijabli je rađena putem Hi-kvadrat testa (X2) i Z-testom za razliku u proporcijama. REZULTATI RADA. Najveći broj ispitanika bio je prekomerno uhranjen (predgojaznost) N=91 (42,72%), a gojaznih 52 osobe (24,39%). Prema stepenu gojaznosti ispitanici su podeljeni na: gojaznost prvog stepena - 40 ispitanika (18,78%) dok je sa gojaznošću drugog stepena bilo 5 (2,34%), a sa gojaznošću trećeg stepena 7 (3,28%) ispitanika. Samo jedna trećina ispitanika je imala normalan indeks telesne mase, njih 69 (32,39%). Utvrđeno je da u ovoj populaciji značajno više osoba spada u kategoriju prekomerne uhranjenosti u poređenju sa onima u kategoriji gojaznosti prvog stepena (Zed-test,r> 0.01). Ginoidni tip gojaznosti imalo je 25 muškaraca (30,12%) i 37 žena (28,46%), dok je 58 muškaraca (69,88%) i 93 žena (71,54%) imalo androidni tip gojaznosti. Interesantan rezultat je da paradoksalno kod žena dominira androidni tip gojaznosti. Postoje statistički značajna odstupanja u distribuciji kategorije i morfotipa uhranjenosti u odnosu na očekivane vrednosti (Hi2, r<0.01) pa su određene kategorije uhranjenosti značajno zastupljenije od drugih u ovoj populaciji. Najveći broj normalno uhranjenih ispitanika navelo je da je izloženo fizičkom naporu u toku rada. Skoro polovina ljudi je navela da je svakodnevno pod stresom. Samo 20,19% ispitanika je navelo da je bilo nekad na dijeti iako je 67,14% bilo prekomerno uhranjeno i gojazno. Najpopularnija dijeta bila je u vidu smanjenja količine obroka, zatim proteinska dijeta i autofagija. Poražavajuće je da je svega 1,41% potražilo stručnu pomoć u vezi propisivanja dijete. ZAKLjUČAK. Najveći broj ispitanika-više od 2/3 (67,11%) je bilo predgojaznih i gojaznih. Predgojaznih ili prekomerno uhranjenih bilo je 42,72% a gojaznih 24,39%. Samo jedna trećina ispitanika - 69 (32,39%) imala je normalan indeks telesne mase. Dominira androidni tip gojaznosti u 70,89% ispitanika kod kojih postoji veća učestalost šećerne bolesti, arterijske hipertenzije, koronarne bolesti i moždanog udara u odnosu na ginoidni tip. Da je izložen fizičkom naporu u toku rada izjasnio se veći broj normalno, prekomerno uhranjenih i osoba sa gojaznošću 1. stepena, dok nije dokazana povezanost radnog mesta i gojaznosti 2. i 3. stepena. Takođe je 74,18% ispitanika navelo da ima minimum 30 minuta fizičke aktivnosti u toku dana. Preko 50% ispitanika svih kategorija uhranjenosti je navelo da svakodnevno uzima torte i kolače. Svega petina je navela da je samostalno sprovodila dijetu a samo tri osobe da su potražile pomoć stručnjaka.