Abstract
The paper deals with some aspects of the presence of ideological discourse in literary works for children and the young from a diachronic perspective, showing that this field of literature is not deprived of ideology. After identifying the forms in which ideological aspects appear in literary texts, we will consider the pedagogical discourse as a way to exert a corrective influence on young readers. We will then point out the impact of the state cultural and educational policy on literary texts, as a way of influencing the adoption of a dominant social ideology by young readers. This form of ideological discourse is conditioned by the state system, which means that the establishment of the Yugoslav identity among young readers was carried out within the royalist context in the period of the Kingdom of Yugoslavia, and in the context of the socialist ideology in the SFRY period. We will provide examples to illustrate how, apart from the dominant ideology, subversive literary texts based on the critical presentation of the reality were written as well with the aim of destabilising the state system (both in the Kingdom of Yugoslavia and the Socialist Federal Republic of Yugoslavia). The post-Yugoslav period witnessed a decanonisation of the Yugoslav literary corpus and the formation of the national canons, while some writers, who used to be a part of the common cultural heritage, were marginalised in some national corpora or received a dual canonisation. The traps of ideological inferences will be presented at the end of the paper. All forms of ideological discourse previously discussed in the paper illustrate the complexity of the ideological discourse in literature and emphasise the importance of careful and critical reading of literary texts.
Highlights
that this eld of literature is not deprived of ideology
identifying the forms in which ideological aspects appear in literary texts
we will consider the pedagogical discourse as a way to exert a corrective
Summary
Представе о детињству и књижевности за децу (које укључују не само претпостављеног читаоца већ и слику детета у књижевном тексту), условљене контекстом епохе, битно су се мењале: од представе о детету као несамосталном бићу и o књижевности која није у стању да се приближи бићу естетског и метафизичког у периоду модерне, преко „открића“ детета и изједначавања дечје природе и бића поезије у периоду авангарде, до залагања за високу естетску меру и укидања „ограде“ између дечје и недечје књижевности у другој половини 20. века. Борба за уважавање дечје природе и дечјих права довела је до обртања критичке перспективе, па млади лирски субјект критички посматра одрасле и њихова правила.[3] То се види у песмама Драгомира Ђорђевића Урбани начин живота пред крај века доводи до нове измене песничке перспективе: млади лирски јунаци живе у измењеним породичним околностима, свесни су мањка времена и пажње родитеља и своју слободу доживљавају као празнину, па осећају жељу да се границе и правила изнова успоставе. Лирски јунаци Радуловићеве („Чему служе мама и тата“) и Ђорђевићеве песме („Ствар без краја“) јесу дечаци свесни пожртвованости својих мајки које, затрпане кућним пословима („да се са метлом и крпом дружи“; „да пере, кува, пегла сама“), брину о својим породицама, за разлику од очева („Тата спаја две фотеље / чита зева слуша вести“). И у причи Игора Коларова „Моја фина породица“ из комичне, искошене перспективе представља се сродна слика породичног живота у којој мајка кува (додуше, неуспешно), а отац „хркањем плаши бубашвабе“ (Kolarov, 2013: 29–30)
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
