Abstract
The paper discusses five monographs by Jovan Deretić, which the author considers "accompanying books" of his History of Serbian Literature. These are: Marko Kraljević's riddle - about the nature of historicity in Serbian folk epics, The path of Serbian literature - identity, borders, aspirations, Poetics of Serbian literature, Serbian folk epics and Etudes from old Serbian literature. In this paper, we analyze them as a contribution to the interpretation of the History of Serbian Literature, the most comprehensive history of literature in Serbian science to the extent that they are important as proof of Deretić's great synthesis and consideration of the function of literary criticism in Serbian culture. An important definition of the "accompanying books" is provided by the author in their prefaces and notes. It is summarized in the theoretical and applied level in the process of considering important issues of Serbian literary history: periodization and classification of literature, poetic or historical determinants and the significance of particular epochs, writers, or genres. A review of the critical evaluation of Serbian literature and historical and cultural heritage in the accompanying books shows that Deretić pragmatized his scientific thought and reaffirmed literary criticism, directing it "for the benefit of the people". This means that he gave it a practical and social function and intended it "for a distant generation".
Highlights
we analyze them as a contribution to the interpretation
most comprehensive history of literature in Serbian science to the extent that they are important as proof of Deretić's great synthesis and consideration
cultural heritage in the accompanying books shows that Deretić pragmatized his scientific thought
Summary
Агон Милоша Војиновића, Тазбина кнеза Лазара, Загонетка Марка Краљевића и Марко као „слуга“ и „посинак“ султана. Да у средишту Дретићевих пратећих књига није само методологија стварања нове историје српске књижевности, већ и бит и друштвена функција критике као катализатора и коректора националне свести, показује његов закључак којим се открива још једна идеја. За Деретића то су била питања која га поново враћају историји књижевности и њеном новом будућем концепту или приближавају поетици и књижевној критици, док су за Палавестру то питања која су га уводила у историју и биће српске књижевне критике као културе.[9]. Разматрајући питање српске књижевне индивидуалности, Деретић тврди да размишљање о националном идентитету једне књижевности почиње од њеног имена и да нације нема без националне свести и осећања припадности појединаца националној заједници, па закључује: „Код народа без властите државе [...] књижевност је често бивала покретач и главни носилац идеје националне еманципације“ (Деретић 1996: 95). У супротности функционалног и естетичког начела књижевности као уметности, како сведоче и наведени ставови писаца и критичара, закључује Деретић, налази се динамизам књижевности и перманентно
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.