Abstract
The end of the First Balkan War and the Greek occupation of the Holy Mountain opened a new chapter in its history. In the period between the two Balkan wars, the Conference of the Ambassadors in London discussed the future international legal position of the Holy Mountain and on its internal organization. The Athonite Community contributed to the conference by sending resolutions in which they express their opinion relating to the status of their community. The division between the monks led to the appearance of two different approaches to the problem. The first group of monks supported the existing legal order and insisted on the recognition of Greek sovereignty over the Holy Mountain. The second group of monks demanded reforms of existing organization and establishing of international authorities over the peninsula. During the period of the two Balkan wars (1912-13) the international position of Mount Athos was not regulated. The most important but also the most disturbing consequence of the events that are the subject of this study, is the existence of deep divisions among the monks of the Holy Mountain.
Highlights
Сваки покушај измене устаљеног светогорског поретка увек је наилазио на чврст отпор како светогорских манастира, тако и Цариградске патријаршије
The end of the First Balkan War and the Greek occupation of the Holy Mountain opened a new chapter in its history
The Athonite Community contributed to the conference by sending resolutions in which they express their opinion relating to the status of their community
Summary
Одредбама Санстефанског мировног споразума из 1878. године, Света Гора је по први пут у својој историји постала предмет међународног уговора. У односу на Свету Гору споразум предвиђа следеће: „светогорски монаси руског порекла задржаће своје поседе и стечене привилегије и наставиће да уживају, у три конвента који им припадају и њиховим подручним установама, иста права и привилегије која су зајамчена осталим верским установама и конвентима на Светој Гори“ (подвукао Д.Ђ.).[14]. Тај sui generis правни положај светогорских манастира признат и од стране турске државе, сврстава манастире у једну вишу класу монашких установа на Светој Гори у односу на све остале монашке насеобине које су правно зависне од њих.[18] Зато је од кључне важности како ће се превести француска реч couvents. Руски монаси су били већина само у једном манастиру, па се реч конвент не може превести као „манастир“, барем не у смислу који тај термин има на Светој Гори. Аутономности и државности“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2013, 436
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
