Abstract
The subject of this paper is phraseology with the name of the bird in its lexical structure (such as crn kao gavran, držati se kao pokisli vrabac, zaplesti se kao pile u kučine, podmetnuti kukavičje jaje etc.). These units were analyzed in order to present the language picture of the animal world of Serbian speakers. The research is based on linguocultural approach to language ‒ Zykova’s conceptual theory of phraseology and culture (Зыкова, 2015). Attention is mostly paid to the problem of motivation of the observed phraseologisms and the phraseological semantic processes. There are several different types of information that motivate the creation of phraseology with the name of the bird as their lexical component: the appearance of the bird, its sound and behavior, as well as its symbolic value.
Highlights
The subject of this paper is phraseology with the name of the bird in its lexical structure. These units were analyzed in order to present the language picture of the animal world of Serbian speakers
Attention is mostly paid to the problem of motivation of the observed phraseologisms and the phraseological semantic processes
There are several different types of information that motivate the creation of phraseology with the name of the bird as their lexical component: the appearance of the bird, its sound and behavior, as well as its symbolic value
Summary
Лингвокултуролошки приступ језику постулира изразит антропоцентризам унутар којег се интересовање с објекта, тј. језичког система и његове структуре, премешта на субјекат, тј. његовог носиоца. У његовој основи је идеја о језику као манифестацији човековог доживљаја стварности[1]. Циљ је да се семантичком анализом посматраних фразеолошких јединица Врана је коме мозак попила, живети као голубови, имати пилећи мозак) утврде представе о овој врсти животиња карактеристичне за говорнике српског језика, које су због своје изражености и јасне профилисаности ушле у семантички простор језика. За ову прилику анализи је подвргнуто око осамдесет јединица, ексцерпираних из једнојезичних дескриптивних и фразеолошких речника српског (српскохрватског) језика[2]. Посматрајући језик и културу као два одвојена семиотичка система, Ирина Зикова фразеолошко значење види као резултат међусемиотичке транспозиције, која подразумева прелазак садржаја из једног семио тичког система у други, а у случају фразеологизама ‒ из система културе у систем језика[3]. Међусемиотичка транспозиција заснива се резултат субјективне перцепције, и интерсубјективна, пошто је друштвено прихваћена и као таква уграђена у вредносни систем једне заједнице (Бартмињски, 2011, 46). Апресјана то је наивна слика, јер се у многим суштинским детаљима разликује од научне (Апресян, 1995, 352)
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
